Најновије из Вашингтона је да САД желе да створе “коалицију” која би “осигурала слободу пловидбе у Ормуском мореузу и Баб ал-Мандебу”, рекао је начелник Здруженог сада америчке војске Џозеф Данфорд. То су водени путеви који повезују Персијски залив са Оманским заливом и Црвено море до Аденског залива.
САД су у контакту са „одређеним бројем земаља“ да виде које од њих „имају политичку вољу“ да подрже пројекат, додао је генерал.
Међутим, легитимни полицијски пројекат лако би добио одобрење УН-а и не би захтевао неку врсту обновљене „коалиције вољних“ коју су САД користиле за незакониту инвазију на Ирак 2003. године.
Да погађамо, две од тих земаља би могле бити Велика Британија и Египат, судећи по недавним запленама танкера који су носили иранску нафту. Упад британских маринаца на танкер "Грејс 1" са панамском заставом на Гибралтару прошле недеље је добро познат. Међутим, неколико дана раније, египатски маринци запленили су пловило под заставом Украјине у Суецком каналу, недавно је известила катарска "Ал Арабија". Док је Техеран био тих на египатску заплену, његови званичници су осудили потез према танкеру "Грејс 1" као "чисту и једноставну пиратерију", те инсистирали да такво понашање представља страшан преседан и да мора одмах престати.
Велика Британија је главни амерички савезник. Иако је њена морнарица сенка некадашње царске славе, чини се да је способна да заплењује ненаоружане теретне бродове и да јој то иде од руке. Човек би помислио да ће Британија покушати прво решити своје властите послове, нпр. ко ће бити следећи премијер до "Брегзита", пре него што послужи као Вашингтонова пудлица, али то не би био први пут да су изгубили логику у Лондону.
Заплена брода у Гибралтару је чак и неке истакнуте бивше званичнике ЕУ загребала по глави, међутим, будући да је Велика Британија и даље технички страна у Нуклеарном споразуму из 2015. године са Техераном, не би требало да буде везана једнострано наметнутим санкцијама САД-а.
Званично британско објашњење је да Гибралтарски закон дозвољава спровођење “санкција УН-а, ЕУ и Велике Британије”, те се наводи уредба усвојена дан пре заплене "Грејс 1", као овлашћење британских маринаца да спроведу ембарго према Сирији од стране ЕУ на нафту - не санкције САД-а за извоз иранске нафте.
Техеран није прогутао овај изговор, оптужујући Велику Британију за "измишљене изговоре". Генерал-мајор Мохамад Багери, начелник Штаба Оружаних снага Ирана, обећао је неодређени "адекватан одговор".
Британски бродови у Персијском заливу су добили упозорење. Британски "Херитаж", под управом "Бритиш петролеума", кренуо је за Басру у Ираку, али је 6. јула направио нагли заокрет у Персијском заливу. Тренутно је усидрен на обали Саудијске Арабије, бојећи се могуће иранске одмазде, пренео је Блумберг наводећи анонимне изворе.
Још један британски танкер, "Пацифик Војаџер", у пратњи је фрегате "Монтроз" на путу за луку Фуџаира у Уједињеним Америчким Емиратима.
Вреди запамтити да је Вашингтон оптужио Иран да стоји иза тајанствених напада на два нафтна танкера у Оманском заливу, као и два друга пловила у Персијском заливу, прошлог месеца. Техеран је демантовао оптужбе, а земље чији су бродови оштећени такође нису убеђене у америчке тврдње.
Најава Пентагона да ће "изградити глобални консензус" против Техерана прошла је углавном непримећена у помамаи због обарања америчког дрона од стране Ирана, за који се чинило да ће изазвати рат све док амерички председник Доналд Трамп није отказао планирани напад, позивајући се на забринутост за могуће Иранске жртве.
Међутим, недавна заплена танкера и позиви за поморску коалицију сугеришу, међутим, да се "консензус" добро и истински ствара и да је рат са Ираном само питање времена.
Прочитајте ОВДЕ шта је то сензационално откривено.
Извор: vostok. rs
