Београд и Нови Сад имаће пораст највиших температура од 7,9 степени.
Лондон ће до 2050. имати климу сличну оној у данашњој Барселони. Мада ће се та вест неким становницима Велике Британије учинити привлачном, проблем је у томе што ће такво повећање температура пратити и јаке суше.
Мадрид би пак кроз три деценија могао, у климатском смислу, да изгледа као данашњи Маракеш, а Стокхолм као Будимпешта, према извештају међународног истраживачког института Краудер лаб.
Широм света, градови северне полулопте који тренутно имају умерену или хладну климу, у будућности ће климатски личити на градове који су 1.000 километара ближе екватору.
Тако ће Москва 2050. године највероватније имати климу сличну оној у данашњој Софији, а Сијетл сличну оној у Сан Франциску. Њујорк ће вероватно имати лета и зиме какве данас има Вирџинија Бич.
Свет пред несташицама
Таква клима ће проузроковати глобалну несташицу залиха питке воде, што је основни услов за живот, а европске летње температуре, које већ сада умеју да буду врло високе, биће просечно више за још 3,5 степени.
Истраживачи упозоравају да ће петина великих градова, укључујуц́и Џакарту, Сингапур и Куала Лумпур, имати такве климатске услове каквих данас нема ни у једном граду на свету.
- То су услови живота у граду каквих данас нема на целој нашој планети - рекао је Том Краудер, оснивач ове лабораторије.
- То значи да нас чекају нови политички и инфраструктурни изазови с којима се никада раније нисмо суочили -додао је он.
Нажалост, према интерактивној карти Краудер лаба, подручје Балкана и Медитерана доживец́е једно од највећих повећања температура.
Београд и Нови Сад имаће пораст највиших температура од 7,9 степени.
Највише температуре у Загребу, током летњих месеци, биц́е чак 7,3 степени више од данашњих највиших температура. Словенији ће бити још горе - за Љубљану се предвиђа пораст највиших летњих температура за 8 степени Целзијусових.
Климатолог Фридерике Ото, заменица директора Института за промене у околини на Универзитету Оксфорд, која није била укључена у ово истраживање, упозорила је да резултате ове студије, због превеликог броја укључених варијабли, не би требало посматрати као предвиђање, већ само као на илустрацију.
С друге стране, Мајк Чајлдс, шеф научног одељења организације Пријатељи Земље, сматра да би политичари овај извештај морали да приме веома озбиљно.
Прочитајте ОВДЕ ко то прозива Весића и због чега.
Извор: rs.sputniknews. com
