Текстуалне поруке између Ендруа Макејба, тадашњег заменика директора FBI, и Џеремија Флеминга, његовог тадашњег колеге из MI5(сада на челу GCHQ, британског Државног комуникационог штаба), откривају њихово обострано изненађење резултатом референдума о Брегзиту. Пре тог референдума, Русија је посматрана као земља која ће покушати да утиче на изборе у западним земљама и управо резултат гласања за поједине FBI званичнике дефинитиван је доказ да је у томе успела.
У једној преписци у августу 2016. године Флеминг је написао да су се припадници FBI и MI5 "састали у вези са нашом чудном ситуацијом", што је, наводи британски лист, скривена референца на дискусије о руским активностима. Наводи се и да су текстуалне поруке биле "ретке и загонетне" и да не садрже конкретне или осетљиве материјале.
Ипак, преписка наглашава осетљиво питање у САД - улога страних обавештајних служби у одлуци FBI да покрене истрагу о Трамповој кампањи.
FBI је отворио истрагу 31. јула 2016. године кодног назива "Удар урагана" у могућој спрези тадашњег председничког кандидата Доналда Трампа са Русијом. Истрагу је на крају преузео специјални тужилац Роберт Мјулер, који је рекао да је било "више систематских напора Русије да се умеша у наше (америчке) изборе".
Мјулеров извештај на 448 страна није утврдио постојање злочиначког удруживања између Трамповог тима и Русије, али је идентификовао инциденте у којима је Доналд Трамп покушао да омета истрагу и није ослободио председника одговорности.
У својој писаној поруци о састанку у августу 2016. године, Флеминг је говорио о Питеру Штрзоку, високом функционеру FBI-ја који је путовао у Лондон тог месеца на састанак са аустралијским дипломатом Александром Довнером. Дипломата је пристао да разговара са FBI о Џорџу Пападопулосу, некадашњем саветнику Доналда Трампа, који му је рекао да је Русија имала компромитујући материјал о Хилари Клинтон.
Када је Борису Џонсону, у то време министру спољних послова Велике Британије, постављено питање да ли Русија је играла било какву улогу у реферндуму о Брегзиту, он је рекао посланицима у комитету да "није видео никакве доказе за тако нешто". На додатно питање да ли је Русија тражила да игра улогу, Џонсон је рекао: "Ја не знам ништа о том покушају. Колико ја знам, они нису имали никакву улогу".
Ова открића долазе у време када британски истражитељи истражују како је финансирана про-Брегзит кампања и да ли је можда било илегалних страних донација. Агенција за националну безбедност (НСА) тренутно истражује Арона Банкса, једног од донатора те струје за којег се сумња да није заиста био извор осам милиона фунти колико је дао кампањи за напуштање ЕУ. Банкс је рекао да "нема руског новца" иза осам милиона које је донирао.
"Гардијан" је и 2017. године објавио да је британска шпијунска агенције одиграла кључну улогу у упозоравању колега у Вашингтону о контактима између припадника тима Трампове кампање и руских обавештајних оперативаца.
Тада је објављено да је GCHQ још крајем 2015. постала свесна сумњивих "интеракција" између личности повезаних са Трампом и познатих руских агената или оних за које сумња да то јесу. Ова информације су размењен са САД као део рутинске размене информација, речено је тада.
Штрзок, Макејб и скоро сваки виши званичник FBI који је био укључен у почетну истрагу о везама Трампове кампање са Русијом напустио је FBI у међувремену. Флеминг је 2017. године прешао на чело GCHQ.
Имају најскупљи војни брод икада, а не могу да га наоружају! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Блиц
