“С Кином ствари иду врло добро. Плаћају нам десетке милијарди долара, то је могуће због девалвације јуана и инфузије огромних количина готовине, тако да њихов састав и даље делује. За сада наши потрошачи не плаћају ништа, а нема ни инфлације. Нема ни помоћи од Федералних резерви”, написао је амерички председник.
Крик очаја о “непостојању инфлације”, што није типично за Трампа, те како му “ФЕД не помаже”, благо речено, противречи почетку ове бравуре.
Трамп би хтео покренути точак инфлације како би амортизирао национални дуг, а уједно жели значајно смањити курс долара како би активно учетсвовао у трци девалвације. Џорџ Буш је 2002. то успео учинити, али Трамп не.
Кина је недавно снизила своју валуту на курс 7 јуана за долар, што је Трампу проузроковало муке које не успева да прикрије. Иако он жели да учини исто, Џером Пауел, шеф Федералних резерви, на то ни не помишља.
Сад о томе “како нам Кинези плаћају десетине милијарди долара” и “наши потрошачи не плаћају ништа”, што је банална лаж, прво и друго, која може проћи само код Трампових присталица на Твитеру.
Приходи државног прорачуна САД-а мањи су од планираних за 15%, и то упркос уведеним царинама. Осим тога, радна места се не враћају у САД и долази до стварног пада производње.
Као што показују подаци из америчких извора, Сједињене Државе су од увођења царина уприходовале око 20 милијарди долара, што је новац који је завршио у савезном прорачуну, док су Кинези на царинама за увезену америчку робу наплатили око 25 милијарди долара. Чак и овде Кина самоуверено побеђује. Податке је на темељу извештаја обе царинске управе до 31. јула објавио Блумберг.
Поред тога, број банкротираних пољопривредника у Сједињеним Државама се у последњих пет година више него удвостручио. Међутим, пољопривреда у Сједињеним Државама чини тек нешто више од 1% БДП-а, нешто више од око 20% су индустрије и реални сектор, а остатак су услуге, укључујући транспорт, који се води као секундарни сектор, иако га економска наука сврстава у терцијарни, односно услужни сектор. Но то је за америчке пољопривреднике, посебно оне који су банкротирали, најмање важно.
Ови подаци о структури америчке привреде датирају из 2015. године, али је мало веројатно да се у том смислу ишта променило, тако да се висока политика пољопривредницима обраћа само током избора, док иначе њихова судбина никога не занима.
Такође, кинески одговор је значајно погодио Боинг, Катерпилар и Џон Дира. Наиме, царине које је Трамп увео погодиле су ове корпорације, јер су им порасле цене за челик и алуминијум, чиме су се се аутоматски повећали трошкови производње.
Што се тиче „потрошача који ништа не плаћа,“ амерички се истраживачи у основи не слажу с тим. Економисти из Вашингтона написали су да “просечни додатни трошкови за америчку четверочлану породицу због уведених царина износе 350 долара годишње, а отприлике 850 долара годишње ако се у обзир узму царине које су већ биле уведене пре”.
Испада да су додатни трошкови америчких домаћинстава већи за 1100 УСД годишње. Кад су објављене ове информације, Питер Наваро није нашао ништа боље него одговорити да је трговински рат с Кином, заправо ђубре, али издајничке сплетке Федералних резерви, на челу с Пауелом, су зли непријатељи.
“Иронично је да Пауел из Федералних резерви долази и говори о трговинским тензијама које утичу на привреду. У ствари, Пауел је, повећањем каматних стопа за 100 базних бодова, једини одговоран за губитак 1% раста нашег БДП-а, као и укључивањем у оно што се назива квантитативно пооштравање”, рекао је за Блумберг Наваро.
Више о овој теми можете наћи у неколико студија Универзитета УКЛА и Принстон, који су закључили “да готово сви прорачунски приходи од царина долазе из џепова Американаца”.
Трамп је такође оптужио Ђинпинга да “није испунио обећање из Осаке да ће купити велике количине америчких пољопривредних производа”.
Међутим, тамо није било никаквих писаних споразума, а усмене нико није чуо, нити је председник Си потврдио те податке. Дакле, је то највероватније измислио, а не би му било први пут.
Трамп је написао у другој објави на Твитеру „како земље долазе к њему на преговоре у жељи склопе реалне трговинске споразуме”.
Видите ли ви можда редове дипломата и трговинских представника испред Беле куће? Колико је познато, таквих људи нема, стога је можда време да се напише књига „Дони и његови имагинарни пријатељи“.
Трамп је касније додао да “ако Кина не попусти, САД увек могу пооштрити царине”.
На то је пр кинеског министарства спољњих послова на брифингу у петак одговорила: „Кина не прихвата никакве притиске, претње или уцене. И неће пристати на компромисе у начелним питањима. Ако САД уведу додатне царине, тада ће Кина подузети потребне мере сузбијања.” Какве противере, није прецизирала и изненађења ће сигурно бити.
У међувремену, индекс С и П 500 већ пет дана заредом пада од радости. Како говоре најновији подаци из САД-а, њихова трговинска биланса с Кином се и даље погоршава. Трговински дефицит је, само с Кином, за један месец износио 30,2 милијарде долара. Амерички извоз у Кину пада брже од увоза из Кине. Ово су бројке, а оне нису ни „леве“ ни „десне“, нити су „комунистичке“ или „капиталистичке“, ма што то данас значило. Чини се да кинеска мачка, била она црна или бела, брже и боље лови мишеве од америчке, а то је једино важно.
Ево још једне потврде: “Шест особа упознатих с преговорима потврдило је да током састанка с америчким трговинским представником Робертом Е Лијтхизером и министром финансија Стивеном Мунцином у Шангају кинеска страна није изнела никакве нове предлоге.”
Као што су рекли тако је и било. Кинези нису због тога срећни, али ће чекати. Покушаји преговора с Кином компликовани су и због чињенице да врх кинеског вођства већ две седмице борави у морском одмаралишту у Бејдајхеу, где одржавају затворене састанке. Односно, Дон може хистерисати и свађати се с Пауелом, док се Си Ђинпинг и министар послова Ванг Ји сунчају, пливају у мору и једу руски сладолед. Кинески партијски врх нема Трампове проблеме и довољно је заштићеном линијом назвати извршни одбор Народне банке Кине и дати упуте које ће без поговора бити спроведене у дело. Ово би укратко била тренутна ситуација.
Стога, будите мирни, купајте се, једите сладолед и не заборавите кинеску пословицу: “Седи на обалу реке и чекај. Ако си довољно стрпљив и ако будеш довољно дуго чекао, пре или касније допловиће леш твог непријатеља…“
Прочитајте ОВДЕ ко то не хаје за договоре са Трампом.
Извор: Bloomberg/logicno. com/Н. Бабић
