Ратне бродове чуваће војници специјалних снага као „војни саветници“. Поред тога, Русија намерава да ваздушну базу у близини Башера користи као аеродром за 35 бораца Су-57.
Следећа рунда заједничких војних вежби у Индијском океану и Хормушком мореузу означиће почетак војне експанзије у Ирану, док ће Иран руским бродовима омогућити употребу објеката у Башеру и Чекбехару. Зависно од домаће и међународне реакције на ове догађаје, ови бродови и специјалне снаге остаће на локацији, а њихов број ће се повећавати у наредних 50 година.
Ово је постепено нагомилавање руског потенцијала у земљи – доказана тактика Кремља. У замену за економску и политичку подршку, Москва добија прилику да ту земљу ефикасно користи као једну велику војну базу на више нивоа.
Зашто је Иран пристао на договор?
Узимајући у обзир иранске неуспехе у односима са Русијом – пре свега у вези с правима на нафту и гас у Каспијском мору – одлука Ирана да закључи последњи посао можда многима изгледа изненађујућа, али последица је два главна разлога. Прво, Иран нема кога другог да одабере за свог геополитичког савезника у својој тренутној борби против санкција и политичке маргинализације.
У Савету безбедности УН-а постоји само пет сталних чланица: САД (главни покретач санкција Ирану), Велика Британија и Француска (обе земље се придржавају става САД), Кина (чија подршка зависи од сопствених планова) и Русија .
Други разлог је тај што су председник Рохани и његове умерене прозападњачке присталице изгубиле поверење оних који су гласали за њега. Није успео да обезбеди економски просперитет, који ће, како је обећао, бити резултат нуклеарног споразума договореног 2015. године и ступио на снагу 16. јануара 2016. године.
“Ради се о Врховном вођи Алију Каменеиу, који је подржавао Роханија првих неколико година, али сада нема другог избора него да се сложи са препорукама ИРГЦ-а (Исламска револуционарна гарда), а овај руски договор ту игра централну улогу”, – приметио је извор у Ирану.
Зашто ИРГЦ подржава овај споразум са Русијом, с обзиром на то да су њени лидери квалификовани људи и искусни официри, добро упознати са проблемима до којих би овај посао могао да доведе на глобалном нивоу?
“Прво, они [ИРГЦ] искрено верују да је финансијски договор постигнут са Русијом прошле године једини начин да се Ирану помогне да избегне револуционарни сценарио, а друго, неке од највиших личности у ИРГЦ-у ће такође профитирати од сарадње са Русијом “, рекао је извор у Ирану.
Договор је заснован на меморандуму о разумевању у 22 тачке који су потписали ирански заменик министра нафте Амир Хусеин Заманинија и заменик руског министра енергетике Кирилл Молодсов, а истовремено је реч о ближој сарадњи двеју земаља у свим областима.
Суштина питања
Русија ће посебно издвојити 50 милијарди долара годишње за сектор нафте и гаса током најмање пет година за завршетак приоритетних нафтних и гасних пројеката у складу са западним стандардима, а који се процењују на око 250 милијарди долара. Током наредних пет година, Ирану ц́е бити обезбеђено додатних 250 милијарди долара за развој осталих сектора економије.
У замену за то, Иран би требало да да предност руским компанијама у свим будућим пословима истраживања и развоја нафте и гаса, поред седам већ договорених пројеката. Поред тога, а то је пресудно за војне планове, Иран је такође пристао да купи руски систем противракетне одбране С-400, дозволио је Русији да повећа број места за прислушкивање у Ирану и удвостручи број високих официра ИРГЦ-а који ће се обучавати у Москви, до 120-130 људи.
Према одредбама споразума, Иран не може наметнути новчане казне ниједној руској развојној компанији у случају спорог напретка у било којој области током наредних 10 година. Међутим, он не може поново укључити те депозите у нове тендере, чак и ако нема резултата. За 10 година, Русија ће моћи да одлучи колико нафте ће експлоатисати на сваком пољу, када и коме да је прода и у којој количини.
„Поред тога, у уговорима је постојала још једна клаузула: Русија ће моћи да купује нафту и гас који се производе на пољима која су развила њена предузећа, за 55-72 одсто тржишне вредности у наредних 10 година“.
Штавише, Русија је недавно – упркос чињеници да је спречила Иран да стекне, вероватно, свој законити удео у Каспијском мору – предложила да извуче нафту и гас из иранског сектора на Каспијском мору и прода их на међународним тржиштима.
Руска доминација
Дакле, Русија не само да има несметан приступ свим резервама нафте и гаса на копну већ намерава да користи две стратешке луке и суседна подручја у најзначајнијој тачки нафте и гаса у свету, која јој омогућава да заиста контролише Ормушки мореуз.
Наравно, Ормуз је и даље најважнији нафтни коридор на свету и кључна рута од Персијског залива до југоисточне Азије преко Индијског океана. Истовремено, око 35 одсто целокупног транспорта нафте и око трећине глобалног снабдевања течним природним гасом пролази кроз мореуз.
“Башер и Чекбехар ће вероватно омогућити Русији да заузме доминантан положај у Персијском заливу и у Индијском океану, што ће му олакшати спровођење заједничких морнаричких операција са Кином у сфери утицаја САД на Истоку“, рекао је лондонски аналитичар.
Према његовом мишљењу, чињеница да Русија такође намерава да користи ове луке не само за ратне бродове, већ и за нуклеарне подморнице током периода формирања леда у својим севернијим лукама, помоћи ће Русији да ојача свој положај у односу на Запад у целини, а посебно у односу на САД.
Терористи поново напали Хмејмијм! Руси брутално одговорили. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
