Позадина целе приче заправо је била Ђукановићева одлука да по налогу из Вашингтона крене у процес приступања Црне Горе НАТО. Један од услова била је и елиминација руског капитала из Црне Горе, а уплив албанско-турског. Како су Руси до 2008. године улагали огромне суме, за њихов капитал на Црногорском приморју борили су се са једне стране Светозар Маровић, као неприкосновени владар Будве у то време, и са друге стране Мило Ђукановић, који је уплив новца из Русије у остале делове Црне Горе контролисао преко Милана Роћена, амбасадора Црне Горе у Русији. О томе сведоче и тајни снимци који су се појавили последњих месеци и у којима се чују комбинације које је Роћен у име Ђукановића реализовао са Русима.
С обзиром на то да је новац само пристизао, никоме није сметало да улоге буду подељене. Но када је Мило увидео да је његов следећи и обавезни задатак да Црну Гору уведе у НАТО, он је решио да се реши Руса, а за све то нашао је и одговарајућег кривца - Маровића.
На тајном састанку Веселина Вељовића, шефа полиције, Душка Марковића, бившег шефа свих тајних служби, и тадашњег премијера Мила Ђукановића, председника партије и садашњег председника Црне Горе, договорено је да се уђе у систематски рат против Светозара Маровића како би се одобровољили Американци. Светозар је преко својих веза убрзо сазнао за Милов план, па се појачано супротставио доласку Албанаца на Црногорско приморје. Маровић је појачавао присуство руског капитала, а у једном тренутку сви пројекти су се радили у корист Руса или за њих. Маровић је погрешно веровао да ће га количина и снага руског капитала заштитити од намере да Руси буду протерани и замењени Албанцима. Маровић, као пријатељ митрополита Амфилохија, посебно је одбијао уплив албанског и турског капитала јер је знао и да је следећи корак доношење новог закона о верским заједницама и протеривање СПЦ из Црне Горе.
Ових дана се потврђују ови наводи, јер Ђукановић покушава да преотме сву имовину Митрополије црногорско-приморске. Лажно тврди да је намера државе да се заштите верски објекти као споменици културе, а иза те завесе се крије намера да се огромна имовина СПЦ распрода управо Албанцима и да се тако створи баланс утицаја и ослаби последњи јак српски и проруски утицај у Црној Гори.
Када је Ђукановић увидео да Маровић не жели да му пружи подршку у довођењу Албанаца и Турака, одлучио је да га у сарадњи с Американцима елиминише из целе приче, пакујући му аферу „Завала“ и уништавајући све руске пројекте, попут „Топ Хила“ и аква парка, који и данас постоје, али се налазе претежно у рукама турских, албанских и украјинских капиталиста.
- Светозар је и после тога тврдоглаво одбијао да се руско-српски капитал замени албанско-турским, а притисак из Подгорице је био толико јак, јер се створила врло комплексна спрега политичко- економско-војног интереса, да су га на крају сломили. Маровићу је преко партијских канала речено да се повуче, што је он одбио, а онда су почела хапшења - каже извор „Ало!“.
- Прво су ухапсили његовог брата, затим сина, ћерку, а вођени су и отворени поступци против његове жене. Већ 2010. године, комплетно руководство општине Будве које је предводио Маровић је ухапшено и тиме је послата јасна порука да је то управо због руског капитала, а Руси су окривљени за огромну корупцију. Предмет је у тужилаштву отворено надзирао човек из америчке амбасаде - открива саговорник „Ало!“.
- Светозар је касно схватио да је уништавање његове породице покренуто са самог црногорског врха с алибијем да се улази у НАТО, а заправо је прави разлог био замена капитала и преузимање Будве. Албанци су после „протеривања“ Маровића добили зелено светло за улазак на Црногорско приморје, а власници Завале и Дуклија, који су били руски милијардери, замењени су Американцима, потпомогнутим кооперантима из Албаније и Турске - каже извор „Ало!“.
Колинда поручила да хоће да врати Хрватску у деведесете! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Ало
