Пише: Саша Јанковић
Али ако се родна равноправност схвата на баналан начин – „како за мушкарце, исто тако и за жене“, није чудо што је до данас број Американки који је прошао тај тест и квалификовао се за специјалну војну обуку (не нужно и прошао је) мањи од броја прстију на једној руци.
Јер жене и мушкарци нису идентични, исти, већ равноправни. Да би остварили исто право, понекад су им потребне различите ствари. И у Норвешкој су прво покушали идентичним третманом мушкараца и жена, а онда увидели да игнорисање физичке неједнакости између њих не води родној равноправности.
И уместо да због политичке квазикоректности наставе да жмуре на очигледно (да су мушкарци по правилу физички јачи од жена), право жена на равноправност али и посебну потребу за женама обученим за специјалне војне задатке решили су другачије – стварањем специјалне војне јединице попуњене искључиво женама – Јегертроппен. Нема података где је, и да ли је већ, та јединица икада била оперативно ангажована.
Дакле, не само да је нормално да жене имају право да буду у специјалним јединицама, већ и специјалне јединице имају посебне потребе за женама, због неких задатака које оне по правилу могу лакше и успешније да изврше него мушкарци. Само, то није прецизност у бацању ножева и сличне тривије које су ових дана послужене лаичкој јавности у Србији да се игра озбиљне расправе. Не, то је лакше успостављање социјалног контакта, посебно са женама у кризним подручјима; ефикасније спровођење безбедносних мера и поступака према женском становништву, извиђање у градским условима, прикупљање обавештајних информација и слични деликатни задаци у модерним условима ангажовања – пре свега у тзв. мировним мисијама у које се данас све чешће упућују специјалне јединице.
Где је међу овим предностима жена специјалаца објективан, војно оправдан разлог за распоређивање само женских припадница Кобри испред зграде Председништва? Нема га. Оне су тамо упућене као вид специјалног политичког рата у коме су политички противници требали да испадну насилници над женама, или да се уз понеки селфи повуку.
Штета је велика. Улога жена у војсци је таблоидизирана. Политички су и оне и војска злоупотребљене ради финте у дневнополитичком дриблингу. Обузете људском жељом да се докажу, неке неће ни схватити да су искоришћене, да су наставиле низ у коме су пре њих челника власти од критике на истом стражарском месту бранили извесни Спасић, Вацић и чланице владајуће странке. Оне које то увиде, немају како да се заштите.
Начелник Генералштаба, који се по закону пита код употребе јединица војне полиције (што Кобре јесу), морао је да каже: „не постоје ваљани војни разлози за селективно ангажовање припадница Кобри“ и да такав захтев или „идеју“ одбије. А ако он то не уради, требало би да постоје контролни механизми. Али, то је посебна прича.
Међутим, једну значајна перспективу проблема остала је до сада потпуно неосветљена. У њој су корени многих проблема који тек могу ескалирати. Наиме, у времену прошлом, које носи све клице данашњег, војска је од народне „реформисана“ у „професионалну“ а да прво није успостављена дисциплина и култура владавине права, осигурана лојалност официра закону, а не власти и учвршћене контролне институције.
Тиме је трасиран пут ка стварању плаћеничке армије која ради шта и како јој „газда“ каже, а не закон налаже. И како би се онда Преторијанска гарда у њој другачије понашала него као приватни телохранитељ. У целој тој суштинској и веома опасној ствари, лако је да се деси епизода у којој женама у униформи уместо војних, допадну специјални политички задаци.
Америчка војска никада није дозволила да се објави ни име кандидаткиње која је прва успешно прошла улазни тест за обуку за Зелене беретке. Кажу – то није од интереса ни за њу, ни за послове које ће можда да обавља. У Србији су припаднице Кобри на насловним странама таблоида, дају интервјуе. Коме је то од интереса?
Пре више година гледао сам министра одбране како на пријему зове питомца Војне академије да приђе и преузме искоришћену чачкалицу са које је управо појео ћевап. То је непрекинут низ претварања војничке дисциплине у послушност, уништавања интегритета припадника Војске. Њихове плате су данас, заиста, више него икад у скорој прошлости, а посебно су повишене у војним службама безбедности, специјалним јединицама попут Кобри и подофицирима. Ипак, далеко је данас од Србије стварно професионална војска, а и равноправност жена у њој.
Прочитајте ОВДЕ какав план имају Американци за даљи дијалог Београда и Приштине.
Извор: Данас
