Ова вртоглава цифра резултат је пресека истраживања међународних организација и националних завода за статистику о кретању становништва у периоду од 1990. до 2019. у десет балаканских држава - Мађарској, Румунији, Бугарској, Северној Македонији, Албанији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској, Словенији и Србији.
У том периоду, који почиње падом Берлинског зида 1989, када је завнично отворена могућност за кретање и долазак радне снаге у Немачку, са Балкана је отишло око 8.655.000 људи.
Значајан број њих отишлао је пут земаља ЕУ, посебно у Централну Европу, а такав тренд се задржава и до данас када се најмоћније чланице ЕУ, а пре свих Немачка - допуњавају радном снагом са Западног Балкана.
Укупно гледано, у односу на почетак последње деценије прошлог века на овом простору живи око 11 милиона становника мање. Иако та бројка обухвата и друге демографске околности, попут смртности, рађања... јасно је да је велика већина људи, ипак, отишла трагајући за бољим условима живота.
Безмало половина укупног броја оних који су емигрирали са Балкана отишла је из само једне државе, а све балканске земље остале су практично нетакнуте - чак бележе и пораст у броју становника!
Румунија - сваког сата земљу напусте 24 особе
Румунија је само за девет година изгубила око 3.4 милиона становника који су након уласка ове земље у Европску унију напустили своја родна места и отишли "трбухом за крухом". У румунском центру за статитску који се бави миграцијама, наводи се да је пре у уласка у ЕУ ову земљу напустио много мањи проценат људи, али и да не постоје тачни подаци о тадашњим миграцијама.
Према подацима из интердисциплинарног извештаја Уједињених нација, Румунију од уласака у ЕУ током сваког дана напусти око 640 становника, а сваког сата њих 24. купе карту у једном правцу за одлазак из своје земље.
Запањујућ је податак да земљу сваке године напусти око 336.000 људи, као и да је од 2010. до 2017. године Румунију напустило 43.000 доктора, а 2018. године још њих 10.000.
Највише Румуна своју бољу будућност портажило је у Великој Британији, где их тренутно живи око 400.000 и где су друга најбројнија етничка заједница. Велики број њих преселио се у Аустрију, Немачку и скандинавске земље.
Према попису становништва из 1990. године ова земља је имала 23.489.373 становника, а према последњем попису из 2017. године, тај број се смањио на 19.640.000, дакле Румунија тренутно има око четири милиона становника мање него некада. У цифру смањења броја становника поред миграција треба уврсити и природни прираштај, као и остале демографске факторе које значајно утичу на овај број.
Према предвиђањима демографа, ова земља ће у наредних неколико деценија изгубити још 15 одсто становиштва.
Албанија - највећи раст миграција
Подаци о бројкама Алабанаца који су напустили своју матичну државу јако варирају, те је према писањима појединих светских медија ова земља изгубила око 700.000 становника, док је према подацима Интернационалног миграционог центра у Албанији ову земљу у периоду од пада Берлинског зида до данашњих дана напустило око милион људи.
Према подацима овог миграционог центра, Албанци су се највише селили почетком и крајем деведесетих, када је укупно око 710.000 људи напустило своје домове.
Након тога уследио је талас нове селидбе, па су након 2000. године становници одлазили "трбухом за крухом" у Грчку и Италију где данас има највише миграната албанске националне припадности, негде око 300.000 њих.
Једини тренутак када се се албански мигранти вратили у своју домовину је било време економске кризе у Грчкој када је њих 180.000 дошло у своју домовину.
Колики је велики раст економске миграције ове земље показује чињеница да ју је током последње три године напустило чак 119.000 људи.
Број становника у овој држави смањио се у односу на онај почетком деведестих када је износио 3.281.454. Према последњем попису у овој држави живи 2.876.591. особа. Поред миграција у обзир треба узети и чињеницу да је природни прираштај у Албанији висок, али и да се многи мигранти не одричу албанског држављанства, већ да се воде као становници ове земље, а живе у иностранству.
Србија - преко милион људи напустило земљу
Услед економских санкција и бројних нестабилности које су тада погађале нашу земљу, Србија је током деведестих година изгубила преко 500.000 људи који су отишли у свет у потрази за бољим животом. Како се наводи у подацима Завода за статистику око 202.000 у то време је имало привремену дозволу за рад у иностранству, док су се други на другачије начине "сналазили" у иностранству.
На основу истраживања Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), може се видети да је Србију од петооктобарских промена напустило још 654.000, што значи да је нашу земљу од пада Берлиснског зида до данас напустило око 1.154.000 људи.
Највише мигрираних Срба живи у Немачкој, преко 200.000, Аустрији, 60.000 и Словенији око 29.000. Поред тога прилично велики број Срба живи у САД-у и Канади.
Према попису становништва, наша земља у односу на деведесете године има мање за око 1.825.674 становника, али треба узети у обзир да на ту бројку утичу и ратови на подручју бивше Југославије, "отцепљење" Црне Горе, морталитет и наталитет.
Босна и Херцеговина - половина Бошњака отишла у ЕУ
На основу пописа ЕУ, према броју становника који су пореклом из земље која не припада ЕУ, Бошњаци се налазе на седмом месту будући да у овој заједници живи око 956.000 људи пореклом из Босне.
Највише становника који су током последњих двадесет девет година отишли из БИХ настанило је Немачку, те према подацима које се појављују у немачким медијима у њој живи око 373.000 грађана бошњачког порекла. У Аустрији се настанило око 155.000, а "преко баре" у САД-у их живи исто толико. Остали економски мигранти распоређени су свуда по земљама ЕУ.
Током последњих пет година ову државу је напустило око 173.011 особа тражећи шансу за бољим животом, а већина њих је отишла у земље ЕУ.
Судећи према подацима о попису становништва у БИХ тренутно живи око милион људи мање него почетком деведесетих, али треба узети у обзир рат који је захватио ово подручје у то време, природни прираштај и остале демографске карактеристике које утичу на ову бројку.
Бугарска - пола милиона људи отишло
Према подацима Еуростата, Бугарску је током последњих година напустило више од пола милиона људи, тачније њих 562.000.
Највећи раст миграције примећен је након уласка у ЕУ 2007. године када је у потрази за бољим животом само у Немачку отишло око 337.000 људи. На другом месту по броју буграских исељеника је Велика Британија где данас живи њих 69.000.
Поред велике мигарције ова држава бележи и велики пад становништва, будући да у односу на почетак деведесетих година у овој земљи живи око 1.740.000 људи мање.
Мађарска - сваке године оде 65.000 људи
Према подацима мађарског завода за статистику ову земљу је у горе поменутом периоду напустило преко пола милиона људи.
Према подацима Организације за економску сарадњу и развој највише Мађара је уточиште пронашло у Великој Британији где их живи око 250.000, у Немачкој их има око 200.000, а у Аустрији 80.000. Поред тога велики број Мађара живи у Холандији, Ирској, Шпанији, Италији, Шведској и Француској.
Наиме, миграције су Мађарску највише погодиле након уласка у ЕУ 2004. године када је проценат селидбе из ове земље знатно повећан. Од тада готово сваке године ову земљу напусти око 65.000 људи, а највише њих је то учинило 2015. године када је чак 99.000 људи емигрирало.
У односу на последњу деценију 20. века у овој држави живи око 729.270 становника мање.
Хрватска остала без више од 300.000 људи
Судећи према подацима који се појављују у хрватским медијима ова земља је током последњих година остала без 204.000 становника, а током деведесетих је око 100.000 људи пронашло уточиште ван Хрватске. У складу с тим проценама, за двадесет девет година из Хрватске је мигрирало најмање 300.000 становника.
Највећи број економских миграната отишао је у Немачку, те према пописима ове земље њу настањује око 260.000 Хрвата и у Аустрију где их је око 120.000.
Поред великог броја миграната ова земља је претпрела и смањење броја становинштва због других разлога, будући да сада има око 623.000 становника мање у односу на почетак деведесетих.
Црна Гора - одлази све више становника
Демографи у Црној Гори процењују да је ову земљу од стицања независности напустило око 145.000 људи, а како наводе, овај број ће бити још већи.
Највише људи одселило се у САД (око 30.000), Србију (39.000), Аргентину (25-30.000) Немачку (7.000).
Од стицања независности 2006. године број становника Црне Горе према попису смањио се за око 48.000, а треба узети у обзир двојна држављанства исељеника те да се поједини исељеници и даље третирају као становници ове земље.
Северна Македонија - пола милиона људи напустило земљу, а повећан број становника
Ова земља је једна од ретких која бележи повећан број становника у односу на почетак деведетих година, те према постојећим пописима у овој земљи има око 78.000 становника више него пре двадесет девет година.
И поред тога што је број становника повећан природним прираштајем и усељењем великог броја Албанаца са Косова, око пола милиона Македонаца је мигрирало из своје државе.
Македонски завод за статистику не поседује тачан број људи који су напустили земљу током ових двадесет и девет година, те се наводи да се за цифра креће између 450 и 630.000.
Највише македонских исељеника има у Италији (77.000), Швајцарској (64.000), Немачкој (50.000) и САД-у (50.000).
Словенија - једина која бележи прилив миграната
Према подацима доступним на интернету број становника Словеније већи је за око 60.000 у односу на попис урађен 1990. године.
Поред узимања у обзир свих демографских карактеристика које повећавају број становника треба узети у обзир да је због уређености државе и економског стања Словенија привлачна за велики број радника са остатка Балкана, те је прилив економских миграната у овој земљи већи него што је број оних који се селе.
Словенију као иделану државу виде становници Србије, Хрватске и Северне Македоније, док они малобројни Словенци који одлазе у иностранство, то најчешће чине одласком у Немачку, Аустрију, Швајцарску, Велику Британију и Италију.
Како сами аутори истаживањима о кретањима становништва наводе у које је "Блиц" имао увид наводе, стопостотну тачност податка треба узети са дозом резерве пре свега због могућности коришћења двојног држављанстава, јер се поједини економски мигранти и даље убрајају као становници своје матичне земље. Такође, многи људи раде на "црно" те њихов живот и рад у одређеној земљи уопште нису законски заведени, те се они у систему не препознају као еконосмки мигранти.
Прочитајте ОВДЕ како бивши председник Србије Томислав Николић ужива на рачун грађана.
Извор: Блиц
