Има ли данас смисла борба за демократију?
“Демократија је насушна потреба овог народа. Несумњиво је да ћемо живети боље и сигурније када изнова наступи демократија, али, демократија је, пре свега, потребна да не бисмо више “неговали“ потпуно атавистички, аморфни, разорни дух апсолутизма и “аутизма“. Нико други неће решити наш проблем уместо наш самих. Може већина колико год хоће да гледа у вођу и од њега очекује све – и сигурност и будућност, али време је да се види да вођа од почетка не гледа у нас већ у огледало, причајући колико је моћан и велики, колико је неопходан овом народу, и како ће ће да “сазида“ златно доба Србије, ако већ и није, прави ново Потемкиново село, саткано од лажи за нас, а, богами, и за њега. Обичан свет у то верује јер нема могућност да размишља трезвено, с обзиром да су све националне фреквенције поробљене.
Како да “обичан свет“ чује истину, ако је “све лаж“?
“Постоје малобројни медији, попут Данаса, ТВ Н1, али то је кап у мору… “Мејнстрим“ јесте атавизам конзервативно-аутистичног типа, што представља огроман корак уназад. Устоличује се апсолутизам као демократски-просперитетна будућност. Да је то, макар, просвећен апсолутизам, па ‘ајде. Апсолутизам који нам се “дешава сада” темељи се на макијавелистичкој логици. Овај начин владања у савременом свету је „глуп као ноћ“, глуп да глупљи не може бити, то би рекао и сам Макијавели, јер он је писао о примитивном владаоцу, заљубљенику у голу власт. Имам физиолошки нагон за повраћањем због количине глупости режима!
Шта је алтернатива, према Вашем мишљењу?
“Овај народ не треба да трпи да неко њиме влада, да га неко “затуцава“, експлоатише, заводи… Потребно је да организујемо државу тако да она народу пружи услове да победи у надметању са бољима од себе. Има на свету мањих земаља од нас, и територијом и становништвом, које су демократским поретком и бољом организацијом државе успеле да се туку са најбољима – у економији, у култури, у полици. Уместо да се укључимо у “утакмицу”, да “раширимо” пут најбољим, најквалитетним појединцима, мобилишемо и оне најпаметније у земљи и ван земље, и украдемо све што се интелигенцијом и способношћу може украсти од тих успешних, и све то применимо у земљи, ми радимо потпуно супротно, и притом се ови који владају хвале да познају саму бити овога народа – по њиховом мишљењу народ би могао слободно да се дефинише као примитиван и неспособан, поданички и без достојанства, а ја дубоко верујем да мој народ у својој бити има и величину и достојанство.
Како пробудити “величину и достојанство”?
“То што народ данас масовно пристаје да гледа слику успеха као кулису, што пристаје на илузију уместо да се сам бори и одлучује, што води мрављи, мишји живот у некаквим малим тобожњим решењима, то су трули компромиси, на које му тело реагује памћењем страха и бола које генерацијски доживи. Бунтовни “вирус” је ту негде, не може српски народ да одустане од своје праве величине, ипак смо ми јако старо стабло и имамо дубоке корене. Многи су говорили да смо бољи у рату него у миру, е па ја ћу вам, најзад, рећи истину – мир не постоји, рат одавно траје и све ће жешћи и зешћи бити, како на домаћем терену тако и у свету, не дај боже да дође до тога да морамо да узмемо оружје, данас је то најгора опција, данас се ратује духом и памећу – добра организација државе, афирмација најбољих у свим областима деловањима, јасна политика стварања савезника и у околини и у целом свету, рађају и благостање и успех.
Када ће „осванути“ симболични шести октобар?
“Пети октобар је иницијација, која је неузаставива, само је питање којом ће се брзином промене десити. Ови на власти би волели да се Пети октобар што пре заборави, да га „затрпају“, као да је у питању нуклеарно зрачење, желе да га „залију“ тонама бетона, крављим и коњским изметом, да маргинализују тај догађај као „успутну станицу“ историје, па тако тврде да је то све “дириговао и платио“ Запад, да ми у томе нисмо учествовали… Поставља се питање да ли су они познају српску историју и да ли, уопште, знају које је наше место у свету? Мислим да не знају. Они су генерација „хајдука“, лопова, покварењака који су се увек добро „умрежавали“, вођени јасном жељом да све што могу искористе „без одлагања“, да нас што више и темељније опљачкају. Ради се о крађи нашег материјалног блага, нашег културно-историјског богатства, нашег времена и наших живота, а, ако хоћете, и здравља. Краду нам семе живота. Нама генерације одлазе у иностранство, рађа се мање деце него што би могло да се роди јер људи не виде сврху рађања, осим као још један „тег“ на свом врату. Значи, народ је потпуно обезнађен, заведен и слуђен, а ови не само да су обукли “демократску кошуљу“, него нам и продају подтекст “нека остане међу нама” али ћемо манипулацијама „заје..ати“ свет, своју околину, размишљајући: “Ми смо, бре, мудри, ми смо Црна рука, Апис, ми умемо то да урадимо, и на крају ћемо бити победници“. Мој к… ц ћете бити! Иза свега тога крије се, нажалост, алавост, као и увек, похлепа и неквалитетност, неквалитетан човек… И они себи сличне препознају… Пети октобар је велики датум српске историје, јер смо као и неколико пута у прошлом веку своју судбину најзад узели у своје руке. Та одлука се осетила у ваздуху, осетило се ослобађање од прошлости, од подела, од немоћи и апатије, од инерције, уобичајеног робовања. Али, данас, када је продаја народа и државе у току, знамо да одговорност за то није само на нашим вођама и политичким партијама, него и на нама самима. Да би поново узели судбину своје руке, морамо лично да се мењамо. А то је посао од кога, нажалост, за сада сви одустају. Само скуп промењених појединаца мења цело друштво. Нови Пети октобар нам се смеши. Кад и како, зависи само од нас.
На чему замерате „онима“ који су били на власти пре „ових“?
“Власт на челу са ДС-ом требало је да без милости “удари тачку“ на дотадашњи начин понашања и размишљања, а уместо тога дозволила је да СПС опстане, да се радикали “препакују” у напредњаке, да од примитивизма пређу у “европејско рухо“, а да ћуд не промене ни мало. Напредњаци мисле да ће “ушуњавањем под нечији шињел“, односно увлачењем у нечије д..е остварити велико личну корист, а успут и државну. Власт успостављена после Петог октобра доживљена је као “елитистичка“ у очима многих, а сада свако од нас може да каже да је та власт, у поређењу са овом, била пет пута демократскија и боља, да је мање крала и заводила народ…
Зашто вас нема на протестима у последње време?
“Стално сам на протестима, али не говорим више јер не желим да их присвајам. Говорићу поново када будем имао потребу. Протести су значајни јер одржавају бунт, а сигуран сам да ће тај бунт, пре или касније, добити на снази. Протести показују да нешто озбиљно није у реду, што рече Шекспир у „Хамлету“:„Ово време је искочило из зглоба… има нешто труло у држави Данској“…
Како коментаришете понуду Европског парламента да посредује у дијалогу власти и опозиције?
“Наравно да је њихова понуда закаснела. Искористићу прилику да “звизнем шамарчину ЕУ“… Тај демократски свет нас је, гле ироније, и бомбардовао да би нас демократизовао. Демократија, у европским оквирима, поготово у америчком смислу, неретко подразумева силом наметнута правила. Они су омогућили једном човеку да буде на власти у Србији, јер се од њега очекује да уради оно што Запад жели, дајући му, за узврат, одрешене руке да чини шта му је воља, да влада без парламента и било које демократске установе… Запад је таквим односом изгубио много “навијача“ за ЕУ, “навијача за европску цивилизацију“. Неопходно је да том истом Западу бојкотом поручимо: “Не пристајемо на ваше методе јер подржавате човека који држи целу земљу у замци… Никада нисте били доследни према нама, већ сте толерисали самовлашће да би властодршци обавили посао за вас, а нас сте остављали у рукама таквих, уместо да смо заједно развијали демократске институције и вишепартијски систем“. Чак би се и проблем Косова лакше решио да се Запад понашао доследно, уколико западна доследност није да Србија на све пристане. Онда ћу и ја бити доследан, нећу на то пристати.
Шта видите као крајњи циљ режима?
“Нама владају просечни и испод просечни, који се удружују у идеји да опљачкају народ. Мисле да су интелигентни, а само су “банда“. На крају ће им све то “обити о главу“, хајдучка логика им неће “проћи“. Зашто стварамо лидере који нас “сакате“? Боље онда, брате, да сами себе јавно осакатимо дефинитивно, то би било часније.
Прочитајте ОВДЕ како је Борис Малагурски надмудрио Албанце.
Извор: Данас
