Директорка ЦЕДЕМ-а, Милена Бешић, истакла је да је, имајући у виду процес транзиције друштва и процес приступања Црне Горе Европској унији као и чињеницу да поштовање основних људских права и слобода, као и заштита права националних мањина представља један од најважнијих фактора безбедности и демократског развоја сваке државе, „неопходно залагање надлежних институција, невладиних организација, медија и свих грађана за остваривање стабилног међунационалног суживота и етничког мира, као и промовисање вредности као што су људско достојанство, једнакост, људска права и права мањина“.
Она је рекла да је истраживање „Међуетнички односи и етничка дистанца у Црној Гори“ спроведено у мају ове године на узорку од 909 испитаника из 17 општина у Црној Гори.
Она је казала да је процена грађана Црне Горе да су данас права мањинских народа и других мањинских националних заједница у нешто мањој мери остварена него што је то био случај 2018. године.
“Интересантно је да Бошњаци и Муслимани најпозитивније оцењују остваривање свих права, више чак у односу и на Црногорце. Вредности за Србе су значајно ниже од оних које меримо код Црногораца, а када је реч о Ромима, посебно негативно су припадници ове етничке заједнице оценили право на политичко организовање и право на борбу против етничке дискриминације“, рекла је Бешић.
Према њеним речима, подаци указују да они који се изјашњавају као Срби и Албанци у највећој мери сматрају да права мањинских народа и других мањинских националних заједница нису остварена.
„Са невеликом разликом следе и припадници ромске заједнице, а интересантно је, као што смо напоменули да Бошњаци и нарочито Муслимани процењују да су мањинска права остварена у већој мери него што то процењују Црногорци“, казала је Бешић.
Методолог ЦЕДЕМ-а, Милош Бешић, презентирајући резултате последњег истраживања навео је:
“Подаци указују да се Црногорци у веома малој мери дистанцирају у односу на Србе, тачније, Црногорци готово да нимало не исказују дистанцу према Србима. Уколико се погледа табела укупног међуетничког дистанцирања, може се видети да је најосетљивији ајтем „да има руководећи положај у мојој држави“, што ће рећи да највећим делом и ова минимална дистанца коју исказују Црногорци према Србима, у суштини, није етничка већ је политичка“, рекао је Бешић.
Он је навео да највећи степен дистанцирања Црногорци исказују према Ромима, значајно ниже према Албанцима, те још ниже према Хрватима.
“Припадници ове етничке групације исказују најнижи ниво дистанцирања (осим када је реч према Србима) у односу на Бошњаке односно Муслимане“, додао је Бешић.
Он је казао да једнако, као што су измерили да готово да нема дистанце коју исказују Црногорци према Србима, важи и обрнуто, тј. Срби готово да немају дистанцу према Црногорцима.
„Опет, као и у претходном случају, најосетљивији ајтем је „да има руководећи положај у мојој држави“. Другим речима, и дистанца коју исказују Срби према Црногорцима, у највећој је мери политичка, а не етничка. Међутим, Срби исказују, компаративно, значајно виши ниво дистанцирања у односу на припаднике осталих етничких групација у поређењу са Црногорцима“, рекао је Бешић.
Он је казао да највећи степен дистанцирања они који се етнички изјашњавају као Срби исказују према Албанцима, а затим према Ромима.
Прочитајте ОВДЕ какав скандал тресе БиХ.
Извор: Вијести
