Пише: Пол Крејг Робрертс
После лажног оптуживања Русије за кршење Уговора о нуклеарним снагама средњег домета (ИНФ), Вашингтон је једнострано напустио уговор. Тако су се америчко војно-безбедносни комплекси ослободили од значајног споразума који су постигли Роналд Реган и Михаил Горбачов који је зауздао хладни рат.
Уговор о ИНФ-у био је можда најважнији од свих споразума о контроли наоружања који су постигли амерички председници 20. века, а ког су сада у 21. веку напустиле америчке неоконзервативне владе.
Уговором је уклоњена претња руских ракета против Европе и претња америчких пројектила са седиштем у Европи против Русије. Важност уговора јесте смањење шансе за случајни нуклеарни рат. Системи упозорења имају историју лажних аларма.
Проблем америчких пројектила на руској граници је тај што не остављају времена за размишљање или контакт с Вашингтоном када Москва добије лажну узбуну. С обзиром на крајњу неодговорност америчких влада када је у питању подизање тензија са Русијом од Клинтоновог режима, ракете на руској граници не остављају руском руководству избора, осим да притисне дугме када се аларм огласи.
Да је Вашингтон намеравао да распореди ракете на руску границу и изађе из споразума ИНФ искључиво са овом сврхом, сада је очигледно.
Само две недеље након што се Вашингтон повукао из уговора, Вашингтон је тестирао ракету чија су истраживања и развој, а не само размештање, били забрањени споразумом.
Ако мислите да је Вашингтон дизајнирао и произвео нову ракету за две недеље, варате се. Док је Вашингтон оптуживао Русију, управо је он прекршио споразум. Можда ће овај додатни чин издаје научити руско руководство да је глупо и самодеструктивно веровати Вашингтону за било шта. Свака земља до сада мора бити свесна да споразуми са Вашингтоном немају смисла.
Сигурно да руска влада схвата да постоје само два разлога због којих ће Вашингтон распоредити ракете на руску границу: (1) омогућити Вашингтону да предузме свеопшти нуклеарни напад који Русији не оставља време за одговор, или (2) омогућавање Вашингтону да прети таквим нападом, чиме би Русија била присиљена на вољу Вашингтона.
Јасно је да су ови разлози довољно важни за Вашингтон да ризикује лажном узбуном која ће започети нуклеарни рат.
Војни аналитичари могу разговарати о „рационалним играчима“ колико желе, али веровати да ће демонизована и угрожена земља са непријатељским ракетама на својој граници, када добије упозорење, са временом одзива готово једнаким нули, рачунати да је тај аларм лажни више није рационално.
Споразум из 1988. који су постигли Реган и Горбачов уклонио је ову претњу. Која је сврха оживљавања такве претње? Зашто Конгрес ћути? Зашто Европа ћути? Зашто амерички и европски медији ћуте? Зашто Румунија и Пољска омогуц́авају ову претњу дозвољавајући америчким ракетама да буду стациониране на њиховој територији?
Нема сумње да су румунске и пољске владе добиле новац од америчког војно-безбедносног комплекса који жели да уговори вредни више милијарди долара произведу нове ракете. Овде видимо крајњу неодговорност малих земаља. Без корумпиране и идиотске владе Румуније и Пољске, Вашингтон не би могао да искористи претњу коју су пре 31 годину сахранили Реган и Горбачов.
Чак је и америчка марионетска држава Немачка одбила да прими пројектиле. Али две безначајне државе излажу читав свет ризику од нуклеарног рата само да би неколицина румунских и пољских политичара добила неколико милиона долара.
Ракете на руским границама које не дају време за одговор су озбиљан проблем за Русију. Чекамо да Москва јавно објави да ће на први знак лансирања ракета из Румуније или Пољске, земље одмах престати да постоје. То би могло да укаже румунском и пољском становништву на опасности које им доноси њихова корумпирана влада.
Зашто румунске и пољске провокације нису довољно оправдање да Русија превентивно окупира обе земље? Да ли је већа провокација да Русију окупира две земље него што две државе желе да америчке ракете против Русије буду распоређене на њиховим територијама?
Нико није способан да притекне у помоћ Румунији и Пољској, чак и да је неко желео. НАТО је смешан. Не би преживео ниједан дан у борби против Русије. Да ли ико сматра да ће Сједињене Државе извршити самоубиство због Румуније и Пољске?
Где су резолуције УН-а које осуђују Румунију и Пољску због оживљавања спектра нуклеарног рата тако што су одобриле размештање америчких пројектила на њиховим границама с Русијом? Да ли је могуће да читав свет није свестан вероватних последица овог лудог чина?
Чини се да људска интелигенција није у складу са захтевима људског опстанка.
Москва поставља С-400 у области на коју пикира 6 земаља! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
