Када је Зелимхан Хангошвили тражио политички азил у Немачкој 2016. године, бежао је од више покушаја убистава и покушао да се дистанцира од свог пређашњег живота - пре десет година је био командант чете која се борила против руских трупа у Другом чеченском рату.
С породицом се сместио у Берлину где је редовно петком присуствовао молитвама у локалној џамији. Када је 23. августа после изласка из џамије ишао стазом кроз дрвеће, пришао му је човек на бициклу и испалио му два метка у главу, убивши га на лицу места.
Хангошвили је последња жртава у низу мистериозних убистава током више година чије су мете били чеченски изгнаници и Руси који су се сукобили с Кремљем или руским безбедносним службама.
Немачка полиција ухапсила је руског држављанина и немачки медији су цитирали неименоване званичне изворе који су рекли да истражитељи испитују да ли је убиство заправо био политички атентат.
Хангошвилијеви познаници су рекли да нема сумње да је реч о планираном убиству, пошто је био војни командант у Чеченији почетком 2000-их година. Неки су чак критиковали немачку владу што му није одобрила захтев за азил.
"Чињеница да се борио у Другом чеченском рату, као командант средњег нивоа, била је довољна, мислим, да буде прогањан", рекао је Хангошвилијев познаник Саихан Музајев.
"Увек је говорио (да му је живот у опасности)", рекао је Екехард Мас, директор немачке хуманитарне организације Немачко-чеченско друштво.
"Мени је јасно да трагови воде ка Москви. Увек је био на опрезу", рекла је Тамта Микеладзе, грузијска адвокатица за људска права која је помагала Хангошвилију док је живео у Грузији и додала да је стално бринуо да руске безбедносне службе непрестано покушавају да га нађу.
"Његово убиство у Берлину изазвало је забринутост и дубоку тугу" у његовој заједници у Грузији, рекла је она.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков одбацио је тврдњу да је руска влада умешана.
"То, наравно, нема никаве везе с руском владом, са званичним агенцијама", пренео је изјаву Пескова.
Басајев и Масхадов
Хангошвили потиче из Панкијске клисуре, повремено проблематичног региона у Грузији у којем живи етничка чеченска заједница позната као Кисти. Многе чеченске избеглице из Русије годинама су се тамо насељавале.
Када су руске оружане снаге 1999. напале Чеченију - регион који је имао полуатономију од краја Првог чеченског рата 1996. године - Хангошвили се придружио бројним Чеченима у тој борби. Пријатељи и познаници кажу да је командовао четом с неколико десетина бораца.
Борио се уз чувеног команданта Шамила Басајева, као и Аслана Масхадова, који је кратко био председник Чеченије.
Басајев је 2006. убијен у експлозији у Ингушетији, која се граничи с Чеченијом. Масхадов је убијен 2005. у Чеченији током упада агената руске Федералне службе безбедности (ФСБ).
Када је Москва 2005. појачала офанзиву, Хангошвили је побегао из Русије у Грузију, где је добио грузијски пасош на којем је коришћено презиме његове мајке како би деломично прикрио идентитет, рекли су Мас и Микеладзе.
Хангошвили је уживао углед и ауторитет у панкиској заједници, која обично броји око 7.000 људи, али се увећала током борби у Чеченији.
Његов старији брат Зураб у интервјуу 26. августа за организацију наведену као чеченска хуманитарна група, рекао је да је Хангошвили преживео покушај отмице 2008. године. Тада је, рекао је, група људи у Панксијској клисури смислила план да га киднапује и одведе у Русију.
Хангошвили је 2015. преживео покушај убиства усред бела дана у центру Тбилисија, када је са четири хица погођен у руку и раме.
Због тога су он и његова породица тражили заштиту од грузијских власти, али им је захтев одбијен, рекла је адвокатица Микеладзе. Штавише, рекла је она, тужиоци су урадили мало тога да у потпуности истраже покушај убиства.
Због тога је на крају одлучио да побегне из Грузије и, пошто је прошао кроз Украјину и Пољску, да тражи азил у Немачкој, рекла је она.
"Верујем да су то исти они људи који су покушали да га убију у Грузији", рекао је Зураб. "Можда су други људи пуцали, али су организатори исти: руска ФСБ".
Као и Зураб, многи Чечени, руски дисиденти и други посматрачи брзо су упрли прстом у Москву због убиства.
Поређења са Скрипаљем
Немачки медији су такође спекулисали да је Ханогошвили можда био мета руских безбедносних агената и повукли паралале с тровањем двоструког агента КГБ-а Сергеја Скрипаља, који је наводно био мета руске војне обавештајне службе 2018. у Енглеској.
Руски председник Владимир Путин је 2006. потписао закон којим су легализована убистава људи који живе изван Русије и за које се сматра да представљају терористичку претњу - у суштини убиства које је одобрила држава.
Интернет сајт повезан с чеченским сепаратистичким покретом објавио је 2008. године, како је навео, "листу (Чечена) за одстрел" коју су саставиле руске безбедносне службе. Листа никада није дефинитивно потврђена.
Микеладзе је рекла да је Хангошвили био уважаван у панкијској заједници и да је био у добром односу са службама грузијске владе. Он је 2008. био на челу јединице која је требало да учествује у мисији у сепаратистичком грузијском региону Јужна Осетија за подршку грузијској војсци која се борила против руских снага.
Руске снаге су ипак брзо савладале грузијске трупе и борбе између две државе практично су биле готове после пет дана, завршивши руском окупацијом Јужне Осетије и касније руским признањем независности тог региона и Абхазије, још једног сепаратистичког региона у Грузији. Хангошвилијева јединица никада није ангажована.
Мас је рекао да је Хангошвили страховао да ће бити нападнут још пре него што је из Чеченије отишао у Грузију. Прекинута мисија уласка у Јужну Осетију и борба на страни грузијских трупа су само повећале тај страх.
"Наравно, руска страна му то није заборавила", рекао је Мас.
Немачки истражитељи објавили су 24. августа да су ухапсили 49-годишњег руског држављанина, којег су немачки медији идентификовали као Вадима С. Полицијски рониоци су пронашли пиштољ Глок 26 који је он наводно бацио у оближњу реку, заједно с бициклом који је возио.
Сређивање рачуна?
Други Чечени су, међутим, споменули могућност сређивања рачуна, у вези с насилним инцидентом 2012. у Грузији. У инциденту су ватру разменили наоружана група, у којој су неки имали чеченско порекло, и грузијске безбедносне снаге, које су наредиле ваздушне ударе и употребу хеликоптера.
Током инцидента, наоружана група је узела неколико талаца и Хангошвили је наводно сарађивао с грузијским безбедносним сагама да се они ослободе.
Инцидент се завршио борбом у којој је убијено око десет људи.
Ту групу је, рекао је Зураб у интервјуу 26. августа, наоружала и финансирала милиција под контролом чеченског лидера Рамзана Кадирова, који је, према активистима, угушио побуну и пацификовао Чеченију бруталним кршењима људских права.
Међутим, у извештају грузијског јавног правобраниоца из 2012. указано је на умешаност чеченских екстремиста - од којих су неки дошли у Грузију из Европе - који су тражили безбедан пролаз у суседни руски регион Дагестан.
Извештај је такође наговестио тајни план грузијске владе с циљем да се наоружају чеченски борци за повратак у Чеченију и обнову борби против локалних и федералних руских снага.
У сваком случају, запажена улога Хангошвилија у инциденту остала је у лошем сећању рођака или савезника убијених у борбама, и неки припадници чеченске дијаспоре спекулишу да је убиство у Берлину можда било сређивање рачуна.
Мас, који је био близак Хангошвилију и његовој продици, негирао је да је то случај, с чим се слаже и Микеладзе.
"Никада се о томе није говорило. Имао је огроман углед у Панкиској клисури зато што је био командант у Другом чеченском рату и зато што је био веома умерен и мирољубив човек”, рекао је Мас.
Друга убиства
Хангошвили није први Чечен који је убијен у егзилу под сумњивим околностима - где се углавном сумња на руске агенте.
Две године пре него што је Путин званично одобрио убиства у иностранству, Зелимхан Јандарбијев, који је кратко био председник Чеченије 90-их, убијен је 2004. у Катару када је бомба уништила његов аутомобил. Катарске власти су оптужиле руску војну обавештајну службу за умешаност и два човека су послата назад у Русију пошто су осуђена на катарском суду.
Сулим Јамадајев, који је командовао чувеном војном јединицом Восток и који је сматран ривалом Кадирова, убијен је 2009. у Дубаију. Он је био један од три члана истакнутог клана који се борио против руских снага у Првом чеченском рату и касније прешао на страну Руса. Сва тројица су убијена.
Такође 2009. године, Умар Исраилов, бивши сепаратистички лидер који је касније постао телохранитељ Кадирова упуцан је и убијен испред пијаце у Бечу. Исраилов је јавно критиковао Кадирова због умешаности у мучења и кршења људских права.
Погледајте ОВДЕ ко је Путинов такмац у џудоу.
Извор: Радио Слободна Европа
