На Самиту Уједињених нација о климатским акцијама челници влада и лидери приватног сектора изразили су спремност за суочавање са климатским променама и демонстрирали растуће прихватање да се темпо климатске акције мора убрзати.
Више од 100 бизнис лидера, укључујући и бизнисе укупне вредности преко два трилиона долара, представили су конкретне акције за испуњење циљева Париског споразума и за убрзање транзиције од сиве ка зеленој економији.
Лидери бројних земаља као и више од 100 градова, махом великих, најавили су значајне и конкретне нове кораке у борби против климатске кризе.
Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш на затварању Самита изјавио је на је дат снажан подстицај јачој климатској акцији.
"Али пред нама је велики пут. Потребни су нам конкретнији планови, више амбиција од већег броја земаља и бизниса. Потребно је да се све финансијске институције, и јавне и приватне, коначно и за сва времена определе за зелену економију", рекао је Гутереш.
Лидери младих, укључујући Грету Тунберг, посебно су истакли потребу за ургентним и снажнијим акцијама лидера, али су и обећали да ће позвати лидере на одговорност.
Према проценама УН, свет ће морати да повећа своје напоре три до пет пута како би задржао климатске промене на нивоу који је наука дефинисала као прихватљив, што подразумева пораст температуре од највише 1,5 степени Целзијусових, како би се избегла ескалација штете изазване тим променама која је већ видљива широм света.
"Наука нам говори да ако наставимо да се понашамо као до сада, до краја века ћемо се суочити са повећањем глобалне просечне температуре од најмање 3 степена. Ургентност климатских промена је трка коју у овом тренутку губимо, али је исто тако трка у којој можемо да победимо. Ово није самит на којем се преговара о клими. Са природом се не преговара. Ово је самит о климатској акцији", казао је Гутереш.
Француска је на Самиту најавила да неће склопити било какав трговински споразум са земљама у којима су на снази политике које су у супротности са Париским споразумом. Немачка се обавезала да ће до 2050. године бити карбонски неутрална.
Дванаест земаља се обавезало да ће дати финансијски допринос Зеленом климатском фонду, који представља званични финансијски механизам за помоћ земљама у развоју у примени пракси за адаптацију и ублажавање утицаја климатских промена. Претходно Норвешка, Немачка, Француска и Уједињено Краљевство најавиле су да ће удвостручити своја тренутна давања.
Велика Британија најавила је да ће удвостручити своја укупна међународна финансијска средства за суочавање са климатским променама на 11,6 милијарди долара за период од 2020. до 2025. Индија се обавезала да ће повећати капацитете енергије из обновљивих извора на 175 гw до 2022. године као и на додатно увећање ових капацитета до 450 ГW и објавила је да се 80 земаља придружило Соларном међународном савезу (Интернатионал Солар Аллианце).
Кина је изјавила да ће смањити своје емисије за више од 12 милијарди тона годишње, као и да ће усвојити тренд раста високог квалитета и ниско-карбонског развоја. Европска унија је најавила да ће најмање 25 одсто средстава из наредног буџета ЕУ бити опредељено за активности које доприносе климатској акцији.
Руска федерација је најавила ратификацију Париског споразума, чиме ће укупан број земаља које су приступиле споразуму нарасти на 187. Пакистан је најавио да ће засадити више од 10 милијарди стабала у наредних пет година.
Група највећих светских власника капитала, чија су улагања на нивоу 2 трилиона долара обавезала се да ће до 2050. године прећи на портфолио са карбонски неутралним инвестицијама.
Чак 87 великих компанија, комбиноване тржишне капитализације од преко 2,3 трилиона америчких долара, обећало је да ће смањити емисије и ускладити своје пословање са оним што научници тврде да је неопходно како би се ограничили најгори утицаји климатских промена, глобално повећање температуре од 1,5 степени.
Такође, 130 банака, што је трећина глобалног банкарског сектора, пристало је да усклади пословање са циљевима Париског споразума.
У контексту преласка са енергије из необновљивих извора на "зелену" енергију Мајкл Блумберг ће повећати финансијски и географски обухват његових акција на постепеном избацивању угља из употребе на 30 земаља. Својим ангажманом, иначе, он је већ допринео да се затвори 297 од 530 електрана на угаљ у САД.
Француска и Нови Зеланд су најавили да неће дозволити истраживање нафте и гаса на њиховом копну или у њиховом подморју. Шефови држава Финске, Немачке, Грчке, Мађарске, Ирске, Италије, Холандије, Португала и Словачке најавили су да ће радити на постепеном искорењивању експлоатације угља.
Here is China vs. USA CO2 emissions history. The UN allowed China to speak at NY Climate Summit, but not US, Japan, or Australia. @POTUS is right to quit Paris "agreement". Only industrialized country to substantially reduce emissions lately.
— Patrick Moore (@EcoSenseNow) September 24, 2019
China back on 2%/yr rise in emissions pic.twitter.com/vWiSGnqQrA
Јужна Кореја је најавила гашење своје четири електране на угаљ, док ће још њих шест бити затворено до 2022. године, као и да ће удвостручити своје доприносе Зеленом климатском фонду.
Најављене иницијативе су осмишљене тако да се временом надограђују како би произвеле неопходан утицаја на глобалном нивоу, а Генерални секретар је ургирао на владе, бизнисе и људе широм света да се придруже иницијативама најављеним на Самиту и обећао да ће наставити притисак у правцу још веће амбиције и акције.
Обећао је да ће систем Уједињених нација пружати подршку у имплементацији планова презентованих на Самиту, уз почетни извештај који ће бити презентован на Конференцији о климатским променама - ЦОП25 у Сантијагу, у Чилеу.
Прочитајте ОВДЕ какав је то скандал опет направио Трамп.
Извор: Танјуг
