Раскрикавање је крајем 2017. године покренуо КРИК (Мрежа за истраживање криминала и корупције), истраживачка редакција из Београда. Тај портал се осим борбом с лажним вестима у текстовима других медија с подручја Србије, бави и истраживањем финансирања медија, медијским власништвом, повезаношћу власника и уредника домаћих медија с крупним капиталом и политиком и слично, каже новинарка Раскрикавања, Марија Вучић.
„Раскрикавање је покренуто због потребе да се макар у некој мери ‘стане на реп’ лажним вестима којих у Србији има много. Проблем са Србијом је специфичан у односу на земље региона, јер у пласирању лажних вести учествују пре свега мејнтрим медији – готово сва штампа предвођена прорежимским таблоидима, али и мање-више све телевизије. То је једна озбиљна пропагандна машинерија.
У Србији је ситуација таква да је највећи број медија, нарочито националних фреквенција и тиража, мање или више отворено уз власт. Ако баш и не измишљају лажне вести у корист власти, а против, рецимо, опозиције, они свакако прећуткују теме од значаја за јавност које би могле бацити критичко светло на владајућу политику, што је такође нека врста лагања. Управо зато се појавило Раскрикавање, да покушамо да ухватимо макар оне највеће манипулације и да их презентирамо публици“, каже нам Вучић.
„Свакој тврдњи коју проверавамо и за коју утврдимо да није тачна, на крају дајемо одређену ‘оцену’ – лажна вест, дезинформација, пропаганда, цензура, неутемељено, спин, манипулисање чињеницама, псеудонаука, теорија завере, пристраност, грешка, сатира и хумор, скривено рекламирање или кликбејт.
Овако детаљан систем оцењивања који се не своди само на ‘лажна вест’ показао се као нужан јер није све искључиво лажна вест која је од почетка до краја лажна. Ипак, често се догађа да у некој тврдњи или вести има мешавине истине и лажи, што оцењујемо као дезинформацију. Некад се износе тачне информације, али се стављају у погрешан контекст и онда наводе на погрешан закључак. Такве тврдње оцењујемо управо као манипулацију чињеницама“, појашњава Вучић.
У Хрватској ради Фактограф
Фактограф је основан 2015. године с циљем проверавања тачности изјава политичара, да би се касније све више почео бавити „лажним вестима“, каже нам главна уредница тог портала Сања Деспот.
„Постоје портали и Фејсбук странице које се баве готово искључиво ширењем теорија завере. Показало се да су управо теорије завере – од очекиваног датума смака света, преко опасности које изазивају вакцине па до теорија завере које се односе на избеглице и мигранте – најраширеније теме којима се бавимо. Осим тих тема, које су уобичајене и у другим земљама, код нас је врло заступљен и ревизионизам, односно лажне теорије и фалсификати везани за раздобље Другог светског рата“, говори нам Деспот.
„Приоритет нам је обрада лажних вести које се брзо шире друштвеним мрежама те оних које могу представљати праву опасност за шири круг људи, попут, на пример, дезинформација које се односе на здравље, као што су, рецимо, дезинформације о вакцинисању.“
И Фактограф се води врло јасним смерницама у свом раду. „За своје тврдње и оцене тачности читатоцима дајемо и линкове на документе, истраживања или мишљења стручњака који показују зашто смо дошли до неког закључка. Кад смо свој рад проширили и на раскринкавање дезинформација које круже медијима и друштвеним мрежама, наставили смо користити сличну методологију“, каже главна уредница Фактографа Сања Деспот.
Дивови који се буде
У ширењу дезинформација и лажи своју је одговорност однедавно почео да схвата и Фејсбук, али и друге технолошке компаније, попут Гугла.
„Фејсбук је тај програм започео пре неколико година – најприје у сарадњи с америчким медијима који су се бавили фацт-цхецкингом, да би га поступно проширио глобално и данас обухвата медије из четрдесетак земаља. Главни је предуслов укљученост у Међународну мрежу за проверу чињеница (ИФЦН). Фактограф је члан ИФЦН-а од 2017. Фејсбук нас је позвао у партнерство на сузбијању лажних вести уочи избора за Европски парламент“, објашњава Сања Деспот.
„Сличан програм шире и на Инстаграм, за сада експериментално само у Америци. Вероватно ће у скорој будућности и Гугл морати нешто да предузме с Јутјубом“, каже Деспот.
Финансије: Донације из иностранства и помоћ читалаца
Иако Фактограф за свој рад сада прима и финансијску подршку од Фејсбука, од покретања дели судбину осталих медија, а нарочито оних из непрофитног сектора, у којој је главна одлика несигурност, односно немогућност дугорочног планирања.
Сања Деспот објашњава да се финансирају углавном преко иностраних донација. Тако је и с Раскрикавањем, које се као и КРИК и већина независних медија у Србији финансира из иностраних фондова и из донација.
„Аплицирамо пројектима код западних организација које пружају финансијску подршку независном новинарству. Нажалост има оних који нас због тога називају ‘страним плаћеницима’, чиме желе да дискредитују наш рад, али нама нико не одређује чиме ћемо се бавити ни како“, објашњава Марија Вучић.
Ипак, оно по чему је КРИК практично пионир у Србији међу медијима је цроwдфундинг. „Све је више читалаца који желе да финансијски помогну медијима којима верују, тако да део наших прихода долази и са те стране“, каже.
Претње и игнорисање
Осим што се суочавају с финансијском несигурношћу, медији специјализовани за сузбијање лажних вести често и на мети оних који такве вести шире.
„Примамо низ претњи, али у томе нисмо усамљен случај – то се данас догађа новинарима практички свих медија у Хрватској. Такође нас ‘разваљују’ разни опскурни портали, често износећи низ измишљотина и увреда на наш рачун, а подстакнути тиме што су од Фејсбука обавештени да смо неку од њихових вести означили као ‘нетачну’ или манипулацију. Проглашавају нас цензорима, иако ми у основи нудимо само алтернативни чланак на неку нетачну информацију коју су они објавили, а која се почела ширити друштвеним мрежама“, каже Деспот.
На увреде је навикла и новинарка Раскрикавања Марија Вучић. „Има неких тема које су нарочито контроверзне и можете очекивати да ће многи бити незадовољни када чују податке другачије од онога у шта верују. Тако да увреда и малициозних коментара на рачун редакције и новинара има када проверимо неке тврдње које се тичу Косова, Албанаца, НАТО-а, итд. Не воле нас, наравно, ни уредници ни новинари оних медија којима се бавимо – не воле да причају с нама, или се не јављају на телефон и мејлове, или отворено одбијају разговор. Има и оних који знају да буду врло непријатни. Ипак, не радимо овај посао да би нас неко волео, него да кажемо људима шта је истина а шта лаж.“
Прочитајте ОВДЕ ко каже да је Косово много већи проблем Србији него што је Србија Косову!
Извор: Дојче Веле
