Да је усташизација Хрватске у току сада је свима јасно и више нико нема дилеме, уосталом, то је приметио чак и Стипе Месић иако је својевремено и сам иступао са проусташких позиција. Иза маске демократског друштва јасно се види злочиначки усташки режим. На мети острашћених „домољуба“ били су, и остали, Срби као дежурни кривци за све и свашта. У последње време ни формална или измишљена кривица више није потребна да би се они прогањали и пребијали. Нема никакве везе да ли су то жене, деца или старци. Довољно је да су Срби.

Заслуга Милорада Пуповца

Сада су на мети и они које су сами Хрвати називали „лојалним Србима“ јер су сматрали да је одбрана оружјем погрешна одлука и да је проусташкој власти могуће супротставити се политичким средствима. Коначно су схватили да су у заблуди и да нису били у праву. Један од њих је и Милорад Пуповац. Он је веровао у потписане договоре и споразуме који Србима гарантују права и безбедност зато што су гарант њиховог спровођења у пракси биле САД и „међународна заједница“. Он данас делује уморно и разочарано, као да је схватио да све то није била никаква мировна мисија него добро смишљена и уверљива превара. Пуповац није успео у својој жељи да Србима омогући безбедан и достојанствен живот, али је зато најзаслужнији што је усташки режим у Хрватској потпуно раскринкан и препознатљив.

Оружана побуна

Већина Срба је на основу историјског искуства препознала усташку и антисрпску суштину режима у Хрватској већ током његовог стварања, и пружила му оружани отпор. Фундаментална лаж у хрватској пропаганди јесте да су Срби агресори и да су се подигли на оружану побуну против Хрватске. Једина истина је да су се на оружану побуну подигли Хрвати, од самог почетка окићени усташким обележјима и острашћени у усташким намерама, док су се Срби само бранили оружјем у страху од усташког ножа и маља. А усташке намере дефинисане су у њиховим познатим стратешким циљевима – створити етнички чисту независну државу Хрватску у границама бивше НДХ.

Злочини и терор над Србима у Хрватској који се дешавају и сада у миру јасно показују да је у питању планска политика етничког чишћења, а не појединачни и спорадични случајеви како их хрватска проусташка власт жели представити. Усташке намере према Србима исте су као што су биле у Павелићевој НДХ, тако да је оружје било једини поуздан начин одбране. Дуга је прича и нечија велика срамота зашто ни оружје није спречило страдање Срба, али је допринело да уместо новог Јасеновца главнина елиминације буде протеривање и егзодус, а то је велика разлика.

Прљаве обавештајне игре

Као што је било тешко разумети усташке геноцидне намере према Србима у 20. и 21. веку, још је теже разумети заштитничку улогу Запада према проусташком насилничком режиму, као и ћутање и индолентност према баш свим српским страдањима на простору Балкана. Да би се то разумело, потребно је проникнути у онај тамни, скривени део историје који ће се тек писати, а који се састоји из прљавих закулисних игара водећих држава Запада преко њихових обавештајних служби.

Прљаве обавештајне игре које се директно тичу безбедности и опстанка српског народа почеле су још на крају Другог светског рата. Једна од највећих прљавих игара тог типа јесте тајна одлука да се пробрани део усташких главешина и официра заштити, сачува, организује у терористичке организације и искористи за борбу против комунистичких земаља, без обзира на то што су већина њих били злогласни, крвави злочинци. Наравно да су знали да је уништење и етничко чишћење Срба основни смисао постојања овог покрета, али им то није сметало, исто као што им ни данас не сметају српска страдања. Због ове накарадне и потпуно неприхватљиве идеје имали су веома чудан и игнорантски однос према усташким злочинима, па и оним најстрашнијим, какви су били у концентрационом логору Јасеновац. Да би замаскирали ову тајну акцију, Енглези су предали неке заробљене усташке формације југословенским партизанима. Међутим, оне за које су након детаљне тријаже проценили да им могу користити, у договору с владама држава на које су имали утицаја, вешто су распоредили од Аустралије до САД и Канаде и од Јужне Америке до Западне Европе.

Био је то дугорочан и скуп пројекат који је подразумевао економско збрињавање (често кроз запошљавање у државним институцијама земаља у којима су се нашли) и стварање услова за њихово што боље организовање и обавештајно, подривачко и терористичко деловање према Југославији. Није био проблем од крвавих усташких вођа и официра створити прецизно усмерене и опасне терористичке организације које смо својевремено звали „екстремна усташка емиграција“. Они који су их сачували и заштитили већ тада су их цинично и лажно приказивали као политичке емигранте и борце за демократију у државама „тоталитарних режима“. Игнорисали су доказе, одбијали све захтеве да се усташким злочинцима суди и све то приказивали као комунистичка подметања и обрачун са политичким противницима. Код усташке емиграције није била ствар само у одговорности за злочине него у реалној терористичкој претњи, тако да југословенске тајне службе нису имале избора и једини начин одбране био је да се са усташким терористима сами обрачунавају по свету.

Касније су те бројне усташке организације широм света вешто искоришћене као специјалне војнополитичке снаге за разбијање Југославије увезивањем с Фрањом Туђманом и унутрашњим сепаратистичким снагама. Без посредовања ЦИА овај неприродни савез усташког и партизанског политичког миљеа никада не би био склопљен и нова независна Хрватска не би била створена. Туђмана су наговорили да искористи усташку емиграцију за стварање државе а касније да их елиминише. Међутим, то је била превара јер су западне службе након стварања нове Хрватске помогле усташама да перфидно елиминишу управо Туђманове комунистичке кадрове. Било је помало смешно гледати како моћне личности и „сиве еминенције“ из социјалистичке Хрватске, као што су Јосип Манолић, Јосип Бољковац, Јосип Перковић, Јанко Бобетко, Мартин Шпегељ, Петар Стипетић, Антон Тус, Имра Аготић и многи други губе позиције, свесни да су преварени и злоупотребљени. Они који су покушали да пруже некакав отпор усташама да преузму комплетну власт заплашени су и процесуирани због „злочина“ над усташама.

Платформа ЦИА

ЦИА је добро знала шта ради и хтела је од Хрватске да направи сигурну платформу за даље наступање НАТО-а према Истоку. За то су биле потребне усташе као прљави и ратоборни савезници, спремни да злочинима и застрашивањем елиминишу све који стоје на том путу. Туђман и његова екипа политичара и генерала из комунистичког миљеа нису били прихватљиви.

Док многи мисле да су Срби главни ослонац руске обавештајне службе на Балкану, ЦИА је знала да то није тачно и да су Русима главни ослонац одувек били хрватски политички и војни кадрови. То је прави разлог зашто је Туђманова екипа из комунистичког миљеа гурнута на маргине и што се потпуно утопила у усташки покрет. Постали су већи заговорници усташких идеја од усташа из емиграције. Зато данас практично немамо политичке снаге у Хрватској која би се супротставила рехабилитацији усташких злочинаца и реафирмацији усташких идеја и циљева, сем усамљених појединаца који ништа не могу да промене. Зато је антисрпство постало масовна хистерија у Хрватској јер се на њему заснива смисао постојања усташког покрета, и докле год овај покрет постоји, то се неће променити.

Прљава операција са усташким покретом једна је од првих које су дефинисале нови принцип деловања америчких и британских обавештајних служби – одбацивање свих моралних принципа када је у питању остварење циља. Све је постало дозвољено када су у питању стратешки интереси НАТО-а, а заштита корисних злочинаца и терориста постала је редовна пракса. Та пракса дефинисала је нова правила која важе до данас, да ниједан њихов савезник не може бити злочинац и ништа није злочин ако је у функцији интереса западне алијансе. Сила, моћне обавештајне службе, контрола медија и светских институција омогућили су да се ови прљави принципи стриктно спроводе у пракси. Та чињеница потпуно обесмишљава наше покушаје да се Западу објасне историјски злочини усташа и разлози данашњег државног терора над српском мањином у Хрватској. Наравно да они све то добро знају, али су усвојени прљави принципи јачи од истине и правде.

Немогућа трансформација

Можда су се на Западу некада заносили идејом да ће временом стварно трансформисати усташки покрет у некакве демократске политичке снаге, али до данас су морали схватити да је то немогуће. Суштина њиховог постојања и деловање су мржња, антисрпство и насиље, што се преноси на нове генерације, на нове присталице. Што је још горе, количина зла се повећава јер се хрватске државне институције користе за промоцију усташких идеја и даљу усташизацију Хрватске.

На први поглед, рекло би се да је усташки покрет дозлогрдио и Западу. Сувише често производе непријатне догађаје које је тешко подржати и које је најбоље прећутати. И поред ембарга на критику усташког покрета и хрватског режима, неке ствари се упорно и на Западу пробијају у јавност, као трава кроз пукотине у бетону. Зашто Запад ћути и не реагује на проусташке злочине и терор, све је чешће питање и у западним медијима. Отпор усташкој пропаганди најјачи је у Аустрији, што није чудо пошто они сваке године уживо гледају дивљање усташа у Блајбургу. Ако је већ тако, зашто се Запад не одрекне услуга усташког покрета и зашто га већ једном не сахране као и све друге злочиначке фашистичке покрете из Другог светског рата?

Постоје бројни разлози што Запад сматра да је још увек рано за такав потез. Прво, Запад у Хрватској није нашао адекватну замену за проусташке снаге на тему безрезервне подршке НАТО-у и потпуне послушности о свим питањима. Још увек нису сигурни да се не могу опоравити политичке структуре преко којих би се у Хрватску вратио „руски утицај“. Друго, не могу пронаћи срчаније и ревносније кадрове о питању елиминације „руског малигног утицаја“ и у другим регионима Балкана, па и шире. Хрватски политичари, дипломате, саветници и инструктори увек су спремни да помогну другима у том прљавом послу. Имали су велики утицај на промену политичке оријентације црногорског руководства и стварање антисрпског расположења у тој држави, снажно утичу на оријентацију БиХ, саветују и обучавају приштинску паравојску а покушали су да своје прљаве методе притиска „извезу“ и у Украјину. Тешко да би се нека друга хрватска политичка гарнитура, сем проусташке, тако понашала.

Треће, у новој фази специјалног рата против Србије (коју Запад третира као зону јаког руског утицаја) изворни циљеви усташког покрета могу бити веома корисни – притисци на Србију преко малтретирања српске мањине у Хрватској и неспорна усташка тежња да границе Хрватске што више приближе границама бивше НДХ. Територијалне аспирације и дрскост усташког покрета су гаранција да неки будући координирани притисци на Србију могу прерасти у војну претњу, па и у оружане провокације. Свака друга политичка структура у Хрватској сем проусташке би се плашила, устезала и устручавала да повуче тако опасне потезе. Сада је утисак да би проусташко руководство Хрватске по налогу САД и НАТО-а скочило и у ватру и у воду, а тога је тешко одрећи се.

Изједначавање фашизма и комунизма

Постоје и други за Запад важни разлози да се проусташки кадрови одрже на власти у Хрватској. Усташки покрет је покренуо широку кампању коју финансијски и медијски подржава хрватска држава, како би лажним документима и аргументима доказали да они нису фашистички него антикомунистички покрет, и да нису злочинци него жртве комунизма и комунистичких војски.

Тиме се потпуно уклапају у настојање Запада да изједначи фашизам и комунизам као по злу сличне тоталитарне режиме и да ставе знак једнакости између кукастог крста и звезде петокраке. Није случајно што само Русија и Србија нису позване на обележавање 80 година од почетка Другог светског рата које се одржава у Пољској, а позване су и Хрватска и Немачка. Док Запад настоји да прекрајањем историје компромитује Црвену армију и њену улогу у сламању фашизма, здушно им помаже проусташки режим у Хрватској покушајима да југословенске партизанске јединице прикаже као злочиначке. У савременом свету немогуће је наћи државу посвећенију дрском прекрајању историје само зато што њихове измишљотине Запад из сопствених интереса прихвата. Само у Хрватској и нигде више порушено је више од 3.500 споменика антифашистима, уз образложење да су у питању „злочиначке комунистичке војске“. Чини се да то западној пропаганди и те како одговара.

Срби, јевреји и Израел

За Србе и Србију не би било добро ако САД и НАТО у догледно време у некој другој политичкој структури не нађу адекватну замену за проусташке снаге Хрватској. То би могло довести до сулуде одлуке да се дозволи потпуна рехабилитација усташког покрета. То није немогуће ако се имају у виду полувековне обавештајне игре са усташама и чињеница да је рехабилитација усташког покрета пре започела на Западу него у Хрватској. Такав расплет била би потпуна катастрофа и пораз модерне цивилизације. Последице по српски народ, етничку слику Балкана и међудржавне односе на Балкану не треба ни спомињати.

Протести Срба који су највише страдали од усташке руке на Западу се не чују, тако да су Срби далеко мања препрека у остварењу овог усташког сна од Јевреја. Нико се не усуђује да игнорише ставове јеврејских институција и удружења о фашистичким покретима и злочинцима, па ни моћници на Западу. Схватили су то и у Загребу, и отуда толико грчевито настојање да се баш са Израелом успоставе тако присни односи. Да ли само због економског интереса или под притиском Америке, званични Израел врло радо прима у госте проусташке државнике и политичаре из Хрватске па и у меморијалном центру Холокауста „Јад Вашем“. Тако и званични Израел потпуно игнорише чињеницу да су усташе и те како допринеле Холокаусту.

Наравно да отпор и борба против ове неприхватљиве рехабилитације неће престати, бар што се Срба и Србије тиче. Осудиће је и друге искрене антифашистичке снаге у свету. Тако, ако се некаква рехабилитација усташког покрета, усташких злочинаца и злочиначке НДХ и догоди, она ће бити ограничена и никада неће бити потпуна. И на Западу су свесни тога и зато није право питање да ли ће усташки покрет бити уништен, него када. Сада је горак утисак да се то неће догодити тако брзо, и да су нечији интереси стављени изнад права усташких жртава.

Како се један хрватски ветеран супроставио “колегама” и одбранио Србе, прочитајте ОВДЕ.

Извор: pecat.co. rs