08-09-2019 14:23 Свет Планета

Британска влада је ових дана још једном одбила захтев Атине да врати скулптуре са Акропоља које данас красе одаје Британског музеја, а који је пре неки дан упутио грчки премијер Киријакос Мицотакис свом колеги Борису Џонсону.

Партенон (Фото: Јутјуб)

Грчки премијер је понудио да Атина уступи Лондону вредне артифакте и фрагменте који до сада нису напуштали земљу у замену за партенонске скулптуре које је лорд Елгин, амбасадор Уједињеног Краљевства у Цариграду, на нелегалан и незаконит начин однео из земље, оскрнавивши најзначајнији споменик светске културне баштине.

Подсећамо, 1799. године Томас Брус, лорд од Елгина, био је амбасадор тадашње Велике Британије у Турској, а данашња Грчка била је под окупацијом Отоманске империје. Он је осмислио једно од највећих скрнављења у историји, тако што је скинуо најважније скулптуре са Партенона и превезао их бродовима у своју вилу у Шкотској, како би "декорисао свој топли дом". Недуго затим је банкротирао, а античко благо преузео је Британски музеј у коме су скулптуре и данас.

Грчки премијер је рачунао да се у свом захтеву обраћа осведоченом хеленофилу, који је као познавалац и поклоник античке уметности завршио студије класичне културе на Оксфорду. Међутим, то се није догодило, јер се британски премијер позвао на "чињеницу" да се партенонске скулптуре налазе у надлежности Британског музеја, односно његовог управног одбора.

За "Новости" о том проблему говори Диогенис Валаванидис, аутор књиге "Дан повратка", посвећене овом проблему, и председник српског Комитета за повратак партенонских скулптура "Мелина Меркури". Овај рођени Београђанин, а страствени поштовалац и грчке и српске културе, веома је прецизан и оштар у својим ставовима.

- То је потпуно идентичан одговор ономе који је добила и званична делегација Међународне организације за репатријацију партенонских скулптура, у којој сам се и ја налазио, када је 2005. године у Дому лордова била примљена од стране тадашњег министра културе Велике Британије Дејвида Лемија - подсећа Валаванидис. - Данас Међународна организација има 20 националних комитета за репатријацију партенонских скулптура, а ове године одржана је конференција у Атини, под покровитељством грчког председника Прокопиоса Павлопулоса.

Судбина овог културног богатства је јединствена, и она не представља захтев за повратак целокупног античког блага које се налази у бројним музејима широм света. Како наглашава Валаванидис, повратак партенонских скулптура на место где су се вековима налазили, на Акропољ у Атини, није питање техничке природе или воље неке личности.

- То је етичко питање које би сваки поштовалац древне уметности морао да постави и себи и светској јавности - наглашава наш саговорник. - Може ли се санкционисати вандалски поступак појединца или групе људи над једним од највећих споменика који је направила људска рука? Повратак партенонских мермера није, дакле, ни израз воље некога ко одлучује, већ морални чин, исправка неправде вандалског чина који је направљен у време кода је моћ била јача од правде, и сила од поштовања основних начела.

Речи Мелине Меркури

Непревазиђена уметница и министарка културе Грчке Мелина Меркури покушала је безброј пута светској јавности да објасни шта за Грчку значе мермери који се налазе у Британском музеју.

- Они су наш понос, најплеменитији симбол савршенства. Они представљају одавање поште филозофији и демократији. Они представљају наше амбиције и наше име. Они су суштина хеленизма - говорила је Меркури.