Оваква вест изненађујућа је из више разлога, те је баш због тога и одјекнула "као гром из ведра неба".
Није први предлог
Пре свега, у јавности се готово никада последњих година није постављао проблем изборног цензуса, као и да би се он морао мењати. Разговора је било о слободи медија, функционерској кампањи, избору чланова РЕМ-а али цензус од пет одсто, као проблематичан, нико никада ранијих месеци није поменуо. У прилог тој тези су и разговори који су се водили око изборних услова. Европаралментарци, разговарајући са влашћу, али и опозицијом, нису се бавили темом изборног прага, нити су власт, али ни опозиција, видели цензус као проблем.
О цензусу се разговарало ранијих година, пре свега кроз предлоге Социјалдемократске партије Србије Расима Лјајића, да се повећа праг за коалиције, али и "Лиге" Ненада Чанка да Србија буде подељена на пет изборних јединица, али су ти предлози, у међувремену заборављени, и о њима није било речи месецима. На све то, пракса у европским земљама показује да се у изборној години не мењају изборни закони, како би свим актерима у изборном процесу била јасна правила.
Због чега се онда мењају изборна правила, три месеца пред редовне изборе?
Стојановић: Не ради се то у изборној години
За политиколога Бобана Стојановића, ово је изненађујућа вест јер се такве ствари не раде у изборној години.
- Изборни закон се не мења у годинама када су избори да би политички актери унапред знали у какве изборе улазе. Међутим јасна је намера зашто се ова вест сада појавила, те коју намеру имају да ураде. То је очајнички потез власти због најаве бојкота избора, јер у овом тренутку само СНС и СПС могу да пређу цензус. У оваквим околностима, у случају бојкота, нема листи која може да пређе цензус, те се на овај начин "погурају" листе преко цензуса, док је са друге стране додатни подстрек партијама које још нису прогласиле бојкот - каже Бобан Стојановић.
За извршног директора ЦеСИД-а Бојана Клачара, предлог је такође изненађујући, али и доста радикалан, јер је до избора остало мало више од три месеца.
- Изненађујуће је да се то велико питање отвара толико брзо уочи дана за гласање. Зато вероватно треба ставити један велики знак питања да ли ће се на крају доћи до тог решења или ће, евентуално, бити неко решење које ће тај цензус да дефинише на другачији начин - рекао је Клачар.
Смањивањем изборног цензуса на три одсто, према речима Стојановића, значи да су изгледније шансе за мање партије да пређу цензус, те да се на такав начин неке странке "угурају" у парламент.
- Иако се још не зна, Покрет слободних грађана ће вероватно бојковати изборе, док сви остали који су најавили да ће учестовати, су удаљени и од границе од три одсто али им је ово, ипак лакши задатак - каже Стојановић.
Клачар: Аргумент више за бојкот
Да би ово решење за ПСГ више било подстрек на бојкот, него за излазак на изборе, сматра и Клачар.
- Из угла ПСГ, њима је оваква врста предложеног решења адут више за бојкот, а не за излазак на изборе, јер на неки начин показује да власт није спремна да се суштински бави проблемима које су они навели, попут (слободе) медија - оценио је Клачар.
Иако се обојица слажу да би цензус од три одсто знатно повећало шансе за улазак различитих странака у парламент, Клачар за разлику од Стојановића сматра, да би велики број странака имао шансу за прелазак изборног прага, посебно уколико те странке буду спремне на неку врста коалиционог аранжмана. Тешко је, напомиње Клачар, и да се предвиди који све актери могу да пређу цензус у случају тако ниског цензуса и са вероватно нижом излазношћу, имајући у виду да Савез за Србију намерава да бојкотује изборе.
- Велики је број странака у игри за прелазак цензуса у случају три одсто. Најпре Српска радикална странка, СПАС Александра Шапића, можда нека коалиција око Српске деснице, Метла 2020 - оцењује Клачар.
За партије које бојкотују изборе, сматра Стојановић, оваква промене нема ефеката, а показује да је бојкот добра опција.
- За партије које бојкотују изборе могло би само да покаже да се власт очигледно плаши бојкота и све што се дешава око тога. Када такву ствар "извадите" одједном, показујете да постоји страх од тумачења резултата избора и да је бојкот добра опција - сматра Стојановић те верује да осим СПАС-а, тај цензус је свакако недостижан за велику већину странака које су најавиле да ће изаћи на изборе, иако им се овим законом, то олакшава те им се диже шанса за улазак у парламент.
Стојановић свакако очекује реакцију Европарламентараца и ОЕБС канцеларије за изборе, јер у свим тим изборним реформама није био упитан изборни праг и нико није говорио о томе.
Прoбни балон пуштен у јавност
На том трагу је и Милан Антонијевић, председник Фонда за отворено друштво, који је учестовао у разговорима власти и опозиције о изборним условима уз посредство европарламентараца, а који сматра да разговори о смањењу изборног цензуса и другим суштинским стварима, би требало да се разговара тек након избора.
- С обзиром да смо и на ФПН разговарали о изменама изборног закондонавства, одговор који смо тада добили био је да се у изборној години оно не може мењати, значи да суштинске ствари, као што је цензус и нека друга питања, не могу бити мењана у овом периоду - рекао је Антонијевић.
Предлог је, верује Антонијевић, "пуштен у јавност да би се видело какве су реакције", али не верује да је могуће без већих турбуленција и потреса ову одлуку спровести кроз измене законодавства и кроз одлуку Скупштине.
Таква одлука би, каже Антонијевић, сигурно била критикована и од оних који прате изборе, а верује и од политичких странака које посматрају изборне услове и разматрају на који начин да се одреде према њима. Антонијевић верује и да би реакције ЕП такође биле сличне као његове, јер у изборној години суштинске промене нису добродошле.
Прочитајте ОВДЕ шта је ново у закону о извршењу.
Извор: Блиц
