Из Правног савета Митрополије црногорско-приморске је речено да је накарадни правни акт формулисан на штету постојећих цркава и верских заједница, а првенствено Митрополије и њених помесних епархија. Ради се о члановима 1, 3, 4, 6, 7, 8, 9, 10, 12, 14, 15, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 27, 28, 29, 30, 32, 33, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 54, 55, 56, 57, 58, 59, 62, 63 и 64.
Као најпроблематичнији су последња три члана који се односе на укњижбу црквене имовине који подразумевају и обавезну регистрацију верских заједница. По томе би се прекинуо вишевековни континуитет Српске православне цркве у Црној Гори, што је апсурд.
Уз то, проблем је што се овим актом имовинско-правни спорови између Црне Горе и верских заједница у погледу верских објеката и земљишта на којем су настали до 1. децембра 1918. године искључиво могу решавати пред надлежним судовима у парничном поступку.
На руку правном тиму Митрополије црногорско-приморске свакако иде и оцена Врховног суда Црне Горе уочи усвајања Закона у крњем парламенту у глуво доба ноћи 27. децембра. Ова судска инстанца послала је поруку да се право својине не може утврђивати у управном поступку.
Прочитајте ОВДЕ шта је црногорским властима поручио Албанац из Туза.
Извор: Вечерње новости
