Пише: The Saker
Идемо редом.
Да ли ће Русија интервенисати?
Не, постоје законске / формалне обавезе између Русије и Ирана, а последњи пут кад сам проверио, ниједан Иранац није добровољно умро за Русију.
Даље, да, Иран је важан савезник за Русију. Али оно што већина људи не зна је да Ирану није потребна директна руска интервенција. Разлога (укључујући историјске) има много.
Али оно што већина људи у потпуности не разуме је да су Иранци сигурни да могу да победе без икакве руске (или друге) помоћи. У контакту сам с пуно људи са Блиског Истока (укључујући Иран) и могу вам рећи да њихово расположење не само да је пуно тоталне одлучности, већ и тихог самопоуздање.
Нико у регији не сумња да је сада готово за Ујка Сема. Знам, ово звучи невероватно за људе који живе на Западу, али то је стварност на Блиском Истоку.
Осим тога, можете бити сигурни да ће Русија помоћи Ирану, али иза кулиса.
Прво и најважније са обавештајним подацима: иако Иранци имају изузетно софистицирану обавештајну заједницу, она је осујећена много већом руском, која поред тога што је много већа, поседује и техничка средства о којима Иран може само да сања.
Русија такође може помоћи у раном упозоравању и усмеравању. Не можемо знати шта се заправо догађа иза кулиса, али добијам извештаје да су Руси у пуној приправности (као што су били и током првог заливског рата, нажалост – Садам Хусеин није слушао руска упозорења).
Да ли Русија треба да изјави да је Иран сада под руском заштитом? Апсолутно не! Зашто? Замислите ситуацију као да седите у Кремљу: Царство се спрема да започне свој последњи рат (да, мислим то, погледајте даље у наставку), а сви руски специјалци знају да ће САД изгубити и то гадно. Зашто бисте интервенисали када се ваш “главни непријатељ” спрема да учини нешто крајње глупо?
Поред тога, ово је и културно питање. На Западу се стално користе претње. Не само да бисте заплашили непријатеља, већ и да се сами мање плашите. У Азији, (а Русија је културолошки више азијска него европска) претње се доживљавају као знак слабости и недостатка решења.
Путин је у читавој каријери користио претњу само у једном случају: да убеди да ће напад током Светског првенства имати “тешке последице за украјинску државност”.
Али морате схватити да је с руског становишта Украјина војно тако слаба и нико не сумња у исход овог потенцијалног рата.
Ово је екстремни и изузетан случај. Али погледајте случај руске интервенције у Сирији: за разлику од њихових западних колега, Руси нису прво провели недеље претећи ИД или било коме другом у Сирији. Када је Путин донео одлуку, они су једноставно ушли, тако тихо да „најбоља“ војска у галаксији никада није приметила руски потез.
Дакле, ако се, а ја не мислим да ће се то догодити, Русија икад одлучи да крене у заштиту Ирана, САД ће за то сазнати тек када амерички војници погину у великом броју. До тада, Русија неће претити. Опет, на Западу су претње свакодневна појава. На Истоку су знак слабости.
Сада знате зашто су америчке претње потпуно неефикасне.
Ниво снага САД-а на Блиском Истоку
САД одржавају велику мрежу база широм Блиског истока и широм планете. Реални бројеви су, наравно, тајни, али претпоставимо, ради аргументације, да САД имају око 100.000 војника, мање-више, у близини Ирана.
Стварна бројка није битна (а Иранци то ионако знају). Оно што је кључно је следеће: то не значи да САД имају 100.000 војника спремних да нападну Иран.
Велики део тог особља није стварно способан за борбу. И не само то, већ постоји велика разлика између, рецимо, многих чета и батаљона у региону и праве оклопне дивизије. На пример, 82. АБ је пешадијска сила, не баш механизована и није способна да ангажује рецимо оклопну бригаду.
Ево историјског подсетника: током првог заливског рата САД су такође послале 82. АБ као централну силу операције „Пустињски штит“. И управо ту је Садам Хусеин починио своју највећу грешку од свих.
Да је послао своје оклопне дивизије преко саудијске границе направио би млевено месо од 82. САД су то знале. У ствари, било је постављено питање шта би САД учиниле да су Ирачани уништили 82.
Одговорио је да је прва линија одбране била ваздушна снага на носачима авиона УСН и крстарећим ракетама. А да то није успело, САД би морале да употребе тактичке нуклеарке да зауставе ирачке дивизије. То би био један од таквих случајева где би коришћење нуклеарки имало смисла са чисто војне тачке гледишта, али са политичког становишта то би била ПР катастрофа. Исто је и данас.
Да би САД учествовале у било којој озбиљној копненој операцији, требаће много месеци да ниво снага буде довољно висок, а можете бити сигурни да Иран то никада неће дозволити. Ако Ујка Сем покуша да пошаље праву, велику силу, можете бити сигурни да ће Иранци напасти свиме што имају!
Суштина је следећа: САД имају више него довољно имовине у региону да нападну / бомбардују Иран. САД нема ни близу ниво силе који би био довољан за велику, копнену операцију чак ни у Ираку, без обзира на Иран!
Шта је са Ормушким мореузом?
Нема сумње да Иран може да затвори Ормушки мореуз. У ствари, све што Иранци треба да учине да их затворе, то је да они задрже право да униште (на било који начин) било који брод који покушава да прође. То ће бити довољно да зауставе сав саобраћај.
Наравно, ако се то догоди, САД неће имати друге могућности него да нападне јужне обале Ирана и покушају да се изборе са том претњом. И да, жао ми је што ћу да разочарам своје иранске пријатеље, верујем да би САД вероватно могле поново да отворе Хормушки мореуз, али за то ће требати „чизме на земљи“ у јужном Ирану и то би могло донети почетни успех, али то ће се претворити у огромну војну катастрофу у средњорочном и дугорочном периоду, јер ће Иранци имати не само време на својој страни, већ ће им се остварити сан: коначно ће им америчка војска бити у досегу, буквално . Дакле, САД ће тежити да уђу, само да би се нашле у замци.
Да ли Иранци траже смрт?
Ово је важно. Кратки одговор је не. Нимало. Иранци желе да живе и не траже смрт. Међутим, они такође знају да је смрт за одбрану ислама или за одбрану од тлачења акт „служења Богу“, што се на арапском каже „шехид“
Шта то значи? То значи да, иако муслимански војници не би требало да желе своју смрт, и иако би требало да учине све што је у њиховој моћи да остану живи, они се ни најмање не плаше смрти.
Да бисте у потпуности разумели овај начин размишљања, само треба да постанете свесни најпознатијег и најважнијег шиитског слогана „Сваки дан је Ашура и свака земља је Карбала“. Ако бих то морао да преведем у хришћански референтни оквир, предложио бих ово „сваки дан је добар петак и свака земља је Голгота“.
То значи, „без обзира где сте и које је време, морали бисте бити спремни да жртвујете свој живот за Бога и за одбрану потлачених“.
Дакле, не, Иранци су радостан народ (као и Арапи) и не траже смрт. Али они се не плаше и прихватају могућност да морају да жртвују свој живот у одбрану правде и истине. То је још један разлог зашто претње Помпеа или Трампа немају никаквог ефекта на муслимане.
Па шта се сада стварно дешава?
Људи, ово је почетак краја Царства. Да, знам, ово звучи невероватно, али ово је управо оно што нам се догађа пред очима.
Најбоље чему се САД за сада могу надати је брзо и потпуно повлачење са Блиског Истока. Због дугачког списка политичких разлога, то нам се тренутно не чини реалним сценаријем.
Па шта даље? Велики рат против Ирана и читавог „исламског полумесеца“? Није добра опција. Не само да ће САД изгубити, већ ће и политички и војно изгубити.
Ограничени напади? Ни то није добро, јер знамо да ће Иран спроводити масовне одмазде. Иза кулиса велики уступак за умиривање Ирана? Не, неће се догодити чак иако Иранци оставе убицу Сулејманија некажњеног, онда ће Хасан Насралах, Башар ел-Асад, па чак и ајатолах Али Хамнеи бити следећи који ће бити убијени.
Масовна ваздушна кампања? Највероватније, у почетку ће то изгледати добро, али убрзо ће се претворити у велику катастрофу. Коришћење нуклеарки? Наравно, уништите свој политички имиџ заувек и то не само на Блиском Истоку већ и широм света.
Као савршену илустрацију погледајте најновију глупу претњу коју је изнео Трамп: „Ако од нас затраже да одемо, уколико то не учинимо на врло пријатељској основи, наплатићемо им санкцијама какве никада раније нису видели”.
Људи, ово је тачно онај глупи језик који ће дубоко увредити било ког ирачког патриоту. Ово је врста језика која произилази из царства у касним фазама агоније.
Трамп ће ући у историју као човек који је мислио да може да уплаши ирански и ирачки народ “твитовима”. Заиста патетично.
Закључак
Надам се да ће вам ови показатељи бити корисни, поготово пошто ћете бити погођени масовним цунамијем америчке пропаганде. Једноставно речено: ово је глупост.
Модерни ратови су пре свега пропагандни ратови, а оно што виђате као резултат америчких владајућих елита су управо то – „информационе операције“.
Нека машу својим заставама (направљеним у Кини), нека прокламују “Уједињени ми стојимо” (за шта тачно они стоје никада се не прецизира) и нека понављају да је америчка војска најневероватбнија сила у галаксији. Ово нису ништа друго до очајнички покушаји контроле нарације, ништа друго.
Ох, и још једна иронија: док Сенат највероватније никада неће срушити Трампа, зар није патетично смешно да је Трамп заиста починио дела због којих би га требало уклонити са функције?
Наравно, у стварном свету, америчка дубока држава Неокона контролише обе странке, а обе странке у потпуности подржавају рат против Ирана. Ипак, ово је једна од оних историјских иронија које треба поменути.
Сирија одбила израелски напад на базу Т4 у Хомсу! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
