По основу кредита одобрених у периоду бивше СФРЈ, Србија, према стању последњег дана прошле године, дугује још укупно 1,9 милијарди евра. Обавезе имамо према Светској банци, Париском клубу поверилаца, Словачкој Републици и Кувајту. Реч је о зајмовима које је СФРЈ узимала током седамдесетих и почетком осамдесетих година. Закључно са 1983. када су први пут репрограмирани. Након отписа дела потраживања Париског и Лондонског клуба, Србији је остало да отплати 6,4 милијарде долара.
Данас убедљиво највише још дугујемо Париском клубу - пуна милијарда евра, Светској банци 652,74 милиона евра, Кувајту 251,41 милион евра и Словачкој - 6,43 милиона евра. Овај последњи отплатићемо током 2020. године.
- Дуг према наведеним повериоцима Република Србија отплаћиваће закључно са 2041. годином, и то Светској банци до 2031, Париском клубу поверилаца до 2041, Словачкој у 2020. години и Кувајту до 2034. године - објашњавају у НБС.
- Дуговања према наведеним повериоцима настала су у годинама које су претходиле првом репрограму дугова из 1983. Средства добијена од тих поверилаца коришћена су за инфраструктурне пројекте, као и за потребе привреде - изградњу индустријских капацитета, пољопривреду, електропривреду, водопривреду, шумарство, саобраћај.
Кад се претресу сви ови подаци, некадашња незванична кафанска песма "Друже Тито, дико наша, теби жито, нама шаша" и ове 2020. године звучи више него актуелно.
Република Србија је своје обавезе из периода бивше СФРЈ репрограмирала почев од 2002. године, и од тада благовремено сервисира те обавезе према редовним плановима отплате. Деценију пре тога, од 1992. године до 2002. нисмо отплаћивали те дугове.
Прочитајте ОВДЕ како би „план“ за плату од 900 евра растурио српску економију.
Извор: novosti. rs
