Уместо да се отворено изјаснио о плановима за продужење своје владавине, као што је урадио 2011, Путин је предложио уставне амандмане који изгледају као да се даје више власти руској скупштини.
Уместо да тај потез најави као свршен чин, он је рекао да о томе тек треба да гласа и одлучи народ.
А онда је извршио брзу, неочекивану промену руског руководства, постављајући на чело владе ниског званичника, без политичких циљева.
Путин је најавио оно што многи виде као стратегију за његов останак на власти после краја садашњег мандата 2024. године. Предложене уставне реформе које би му могле омогућити да остане на месту премијера или као шефа Државног савета нису изазивале много негодовања јавности.
Негодовање није изазвала ни оставка Дмитрија Медведева, премијера Русије, кога је Путин брзо заменио мало познатим шефом пореске службе Михаилом Мишустином.
Једва да је било позива на протесте: Један присталица опозиције позвао је људе да му се придруже испред председничке администрације у суботу, док је други позвао на протест против "уставног пуча" у недељу, у спомен на двојицу убијених активиста.
Било је то врло другачије него 2011-2012. године, када су напори за режирање Путиновог повратка на место председника разбили руске наде за либерализацију и покренули масовне протесте у Москви.
У говору у среду, Путин је представио свој план за промену Устава као начин за побољшање демократије. Предлажући да посланици могу именовати премијере и чланове кабинета, он је такође смањио овлашц́ења председника, који сада има ту власт.
Путин је такође рекао да би Устав могао одредити већу улогу Државног савета, нејасног консултативног тела регионалних гувернера и савезних званичника, што указује на то да би тамо он могао да заузме водећу позицију.
Такође је тражио да се уведе примат домаћих, руских закона, тако да Европски суд за људска права више не буде могао да доноси пресуде којима се противи Москва.
Све би то "ојачало улогу цивилног друштва, политичких странака и региона у доношењу кључних одлука о развоју наше државе", рекао је Путин у четвртак говорећи посланицима о амандманима.
Новог премијера Мишустина похвалили су владини званичници и коментатори као "ефикасног менаџера", стручног за финансије, способног да руску стагнантну привреду изведе из застоја.
Многи Руси би то могли схватити као позитивну промену, а не као вешт политички план. По истраживању руског државног института ВТсИОМ, објављеном у петак, 45 одсто испитаника је преокрет схватило као Путинову истинску жељу да промени постојећу структуру власти.
Али, опозициони лидери какав је Алексеј Наваљни рекли су да промене нису такве какве људи траже. Путин настоји да "остане доживотни, највиши вођа" и води Русију као "власништво" своје и оних који га подржавају, објавио је Наваљни.
А најављене промене нису одговор на то што Руси заиста желе, рекла је савезница Наваљног, Љубов Собол.
"Људи захтевају да се оконча корупција, људи захтевају да се побољшају услови у којима живе. Они захтевају реформу здравственог система, брину се због пензионе реформе. А сви ти захтеви не стижу нидокога", рекао је Собол агенцији АП.
Владимир Милов, опозициони политичар, дели то мишљење. Руси су вољни да се боре с погоршаним условима живота ако виде потенцијал за раст у будуц́ности, али Путинов говор показује да њега то не занима, рекао је он.
"То је срж сукоба Путина и друштва", рекао је Милов и додао: "Друштво не може да чека да се поново покрене економски раст, а Путина за то није брига, окупиран је другим стварима. У неком тренутку ц́е то изазвати повратни ударац".
Ипак, најављене уставне реформе вероватно неће покренути нови талас протеста.
"Сви недавни протести догодили су се када је избијало неко незадовољство које је трајало извесно време, када је било нечим изазвано. Измене Устава вероватно нец́е бити окидач", рекао је Милов.
Денис Волков, социолог из независног истраживачког института "Левада", рекао је да је реконструкција Владе толико нејасна да је мало вероватно да би изазвала гнев јавности.
"Шта се дешава - није јасно. Да ли се ради о месту председника? О неком другом владајућем телу? Нејасно је због чега би људи требало да изразе своје незадовољство", рекао је Волков. "Тешко је протестовати против нечег нејасног".
Поред тога, напоменуо је Волков, подршка јавности Путину је 2011. и 2012. године била знатно мања - више од половине земље је тражило да оде. "А сада нема позива за смењивање вође", рекао је он.
Ту је и питање да ли ће опозиција моћи да подстакне људе да протестују. Кремљ је прошле године појачао притисак на активисте и политичаре, затрпавајући их високим казнама и исцрпљујући их хапшењима и суђењима.
Води се неколико кривичних случајева против Собол и осталих савезника Наваљног. Собол је рекла да она треба да држави плати новчане казне вредности веће од 400.000 долара и да очекује још новчаних казни опозиционим личностима.
"Постоји велика вероватноћа да се политички притисак на нас настави ове године", рекла је она.
Ипак, Собол је обећала да ће опозиција наставити борбу - протестујући, оспоравајући поступке владе на суду и откривајући корумпиране званичнике.
Наваљни је у четвртак у посту на интернету рекао да је Мишустинова супруга током протеклих девет година имала 12 милиона долара прихода, и то по својим пореским пријавама, иако никада није имала ни водила фирму. Он је тражио одговоре Мишустина који је био шеф руске пореске службе док није ове недеље постављен за премијера, и наводно је био уплетен у корупцију.
Дмитриј Гудков, бивши посланик који је постао опозициони политичар, верује да су вероватни превремени парламентарни избори, јер каже да би Кремљ желео да гласање буде ове године, а не следец́е.
"Они су у журби и желе да прођу предложене уставне промене у садашњем парламенту који они у потпуности контролишу", рекао је Гудков. "Јасно је да то мења нашу стратегију", додао је он - закључује агенција АП.
Прочитајте ОВДЕ чиме је то Ердоган сада запретио Европи.
Извор: Танјуг
