Богојављење се обележава 19. јануара и то је непокретни празник, не мења се из године у годину. Према хришћанској традицији, Христос је, када је напунио 30 година, дошао на реку Јордан како би га крстио Свети Јован.
Осећајући да је пред њим Месија, Свети Јован дочека Исуса речима: “Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени да ја тебе крстим”. Исус му на то одговори: "Остави сад то, јер нам треба испунити сваку правду".
После тих речи Син Божји уђе у Јордан. Тада се над њим отвори небо и Дух Свети сиђе на Исуса у виду голуба. Истовремено се са неба чуо глас Бога Оца који је рекао: “Ово је Син мој љубљени. Он је по мојој вољи”.
Иако се, при Исусовом крштењу, Бог јавио у три личности – Бог Отац је говорио са неба, Бог Син се крстио у Јордану, а Бог Дух Свети је, у виду голуба, сишао са неба над Христову главу.
Тај тренутак представља објављивање Богочовека и увођење Христа у месијанску мисију. Догађај објављивања Богочовека, наводи се у светим књигама, слави се као Богојављање.
Такође, Црква је установила Свету тајну крштења за свако људско биће. Крштењем се постаје члан Христове цркве и душа се чисти од сваког греха. На Крстовдан (уочи Богојављења), као и на сам празник, после литургије, врши се велико освећење воде у храму или у порти храма.
Та вода се узима и носи кући. Чува се као чудотворна света драгоценост. Никада се не квари. Њом се кропи кућа ради освећења и заштите од демона и осталих нечистих сила. Пије се током целе године ради исцељења и заштите од свих болести, очишћења од злих страсти и ради опроштаја грехова, очишћења душе и тела.
Богојављенску водицу некада су пиле труднице да би се “отвориле као небо на Богојављење” па да се лако породе. Та се вода сипа и у бунар да се прочисти ако у њега падне каква животиња. У стара времена освећена водица давала се болесницима који нису могли да оду у цркву на причест.
Верници се, на Богојављење, поздрављају речима "Христос се јави" а отпоздрављају са "Ваистину се јави".
Верује се да се, у глуво доба, уочи Богојављења, на трен отвара небо, да се крсте (укрштају) ветрови што дувају зими с онима што дувају лети и да сва вода постаје света. Ко се тада затекне на отвореном и то види може од Бога да затражи испуњење једне жеље.
Од пре десетак година код Срба је обновљен стари обичај да се у реку баци крст, а младићи се такмиче да до њега стигну и први га ухвате. Као и код других празника, и за Богојављење постоје разни обичаји.
Постојало је веровање да ће младе девојке на богојављенску ноћ (18. на 19. Јануар) на небу угледати лик онога за кога ће се удати.
У неким крајевима девојке су користиле огледало да би угледале лик суђеног. Поред огледала стављале су се свеће, а морало се водити рачуна да се огледало случајно не прегреје и не пукне. Уместо да млада девојка угледа лик онога за кога ће се удати, могла би постати жртва још једног народног веровања – седам година несреће у љубави.
Заборављени херој усташама испред носа украо воз, напунио српским избеглицама и пребацио у Србију! Више о томе ОВДЕ!
Извор: Курир
