Будући да право на имовину гарантује Конвенција Савета Европе о људским правима, то значи да би СПЦ, уколико пред Уставним судом Црне Горе не би добије задовољење права на имовину, могла да се обрати Европском суду за људска права у Стразбуру.
Просефор Правног факултета у Београду Бојан Милисављевић истиче да Црна Гора покуава да прогласи својом културном баштином нешто што је вековима била заједничка верска баштина православне цркве, те да очекује да се ограничавање права СПЦ на имовину нађе најпре под лупом судских органа у Грној Гори, а потом пред Европским судом.
Он је напоменуо да Европски суд има веома богату праксу која се тиче повреде права на имовину, као и да је "посебно осетљив на свако њено ограничавање".
- У том смислу би положај верске заједнице пред овим судом био прилично повољан и могла би се очекивати јасна и брза одлука - рекао је раније Милисављевић.
Његово мишљење дели и адвокат Душан Игњатовић, који управо указује на једну конкретну одлуку Европског суда у случају у којем је осам грчких манастира поднело представку против државе Грчке због повреде, пре свега, права на имовину.
У том случају, суд је закључио да је дошло до мешања у право на имовину подносилаца представке.
- Сличности у поступању грчког и црногорског законодавца несумњиво има. И предмет Светих манастира и ситуација са имовином СПЦ у Црној Гори одликује комплексно чињенично стање које се односило на решење питања власништва над манастирима и црквама. Имовина је у оба случаја створена у даљој прошлости, а свакако много пре доношења закона који претендују да реше питање својине над том имовином - навео је Игњатовић у тексту објављеном на блогу.
Игњатовић је даље указао да и грчки и црногорски закон прописују да ће, уколико цркве не докажу да су стекле право својине на имовини у складу са начинима предвиђеним законима, усвојеним неколико десетина или стотина година након стицања имовине, као власник те имовине бити уписана држава.
У обе ситуације се фактички, како наводи, успоставља претпоставка да имовина припада држави, док је на црквама да покушају да је оспоре.
У односу на критеријуме које примењује Европски суд за људска права Игњатовић претпоставља да ће, уколико црногосрски Закон стигне до њега на преиспитивање, Европски суд стати на становиште да је дошло до мешања државе у право на имовину апликанта, и да је постојао домаћи закон по коме је мешање спроведено, сматра адвокат.
Тај суд би даље могао да разматра да ли је мешања било у складу са домаћим законом, да ли је оно било оправдано јавним интересом, а потом и да ли је мешање пропорционално циљу који се жели постићи.
Мило прети да ће ухапсити Амфилохија! Више о томе ОВДЕ!
Извор: Танјуг
