Улози су велики, нарочито за оне који желе да задрже фотеље, а биће интересантно видети које земље ће наставити истим путем, а које направити заокрет. Коначну одлуку донеће гласачи из Србије, Хрватске, Северне Македоније и Црне Горе. И док се чека одлука о томе када ће Србија гласати и које ће партије учествовати на изборима, у три балканске земље су избори већ заказани и калкулације су почеле.

Хрватска два пута на биралиштима

Најпре ће до гласачких кутија дошетати Хрвати и то два пута. Већ петог јануара бираће председника, а опције су им актуелна председница Колинда Грабар Китаровић и Зоран Милановић. Њихова борба ће бити неизвесна.

Шта би за Хрватску значила победа Грабар Китаровић, а шта Милановића је објаснио хрватски политички аналитичар Давор Ђенеро.

- Хрватска има систем парламентарне владе, дакле председник нема извршну власт. Зато смена на дужности председника углавном нема никакав директан утицај на функционисање извршне власти. Ако би на овим председничким изборима дошло до смене у председничком кабинету, мало је вероватно да би се то одразило на преосталих неколико месеци мандата Андреја Пленковића, који ће бити обележен председањем Европским саветом – каже он.

Према његовим речима, велика је разлика између ситуације пре пет година и данас јер је тада кандидаткиња десног центра тесно победила у другом кругу, а актуелни председник након првог круга био у благој предности.

- Другим речима, леви и десни центар били су изједначени. На изборима у децембру, међутим, десница и десни центар освојили су преко 50 одсто гласова, а левица и леви центар (Зорана Милановића су подржале све станке које су биле у његовој владајућој коалицији пред пет година) није освојио нити 30 одсто гласова. Овог пута леви је блок ослабио, а десни је близу апсолутној већини. Није немогуће да упркос слабости његове опције Милановић победи на председничким изборима, али то је пре свега теоретска могућност, а ако се то догоди, то ће бити последица сукоба европејскога десног центра окупљеног око премијера Пленковића, и националистичке деснице, коју је на овим изборима персонализовао Мирослав Шкоро – каже Ђенеро.

Што се тиче парламенатарних избора који се очекују у новембру, Ђенеро не види могућност да највећа опозициона партија СДП направи довољно добар резултат да би се вратила на власт.

- С подршком око 30 % електората левој коалицији једноставно није могуће да формира парламентарну већину. Немогуће је да већину формира левица сама, нереално је да левица сарађује с десним радикалима, а исто тако није вероватно да би Андреј Пленковић пристао на политички брак с десним радикалима (као ни они с њим). У таквим условима могућа су само два сценарија: или формирање велике коалиције ХДЗ-а и СДП-а, или потискивање Пленковићевих центриста, враћање ХДЗ-а парадигми десничарског холдинга, какву је заступао Томислав Карамарко, Пленковићев претходник на челу ХДЗ-а, и формирање десне владе. Ова би опција примакла Хрватску пољском обрасцу, значила би губитак позиције коју Пленковићеви центристи имају унутар Европске народне странке (ЕПП) и европских институција –закључио је он.

Северна Македонија након великог разочарања пред тешком одлуком

Након разочаравајуче одлуке ЕУ да не да Скопљу датум почетка преговора о чланству, премијер Зоран Заев је прихватио одговорност и расписао ванредне изборе за април. Грађани су незадовољни јер је њихова држава постигла мир са Грчком, променила и Устав и име, а опет није добила обећану награду од Брисела. Али имају и друге разлоге да буду незадовољни, каже Драган Антоновски, директор Македонске информативне агенције (МИА).

- Судски процеси који би требало да буду некаква сатисфакција после промене власти нису завршени, Специјално јавно тужилаштво није успело да заокружи све оно за шта је формирано, највеће разочарање је што нас је, како кажу све зезнула провинцијалка Катица Јанева и продала се, убила наду да се може стати на путу политичара који мисле да држава постоји само да се од ње краде. Украдене паре се нису вратиле, појавиле су се нове афере, разочарали су нас и лидери ЕУ – каже Антоновски.

Међутим, то не значи да владајућа СДСМ нема добре шансе да обнови мандат.

- Ако гласачко и партијско тело СДСМ- а успе да се усредсреди на будућност и планове, а не на разочарање својих личних очекивања и профитерства, онда јој је успех загарантован. У пакету са албанским коалицоним партнером ДУИ, имаће довољно за још један мандат – каже он.

Што се тиче главне опозиционе партије ВМРО-ДПМНЕ, предвођене Христијаном Мицкоским, он каже да се она користи то разочарање у СДСМ, као и аферу “Рекет” која потреса владу, али и да се она бори са унутрашњим проблемима.

- ВМРО-ДПМНЕ имају лаку популистичку причу: „не дамо име, „не признајемо Преспански споразум“ “Заев лаже”, “Рекет”, “ми смо уз народ, не дамо Македонију, језик…И то се увек лако продаје, међутим, имају велики проблем са члановима и пукотине у партији након бекства бившег лидера Груевског, смене Мијалкова итд. Ипак, две странке ће бити веома близу, али ВМРО-ДПМНЕ имају велики проблем са сарадњом са Албанцима – каже Антоновски.

Према његовим речима, гласове ће добити и партије Алијанса Албанаца и Беса, што такође уноси немир конзервативној ВМРО-ДПМНЕ, која би морала да подмлади своје чланство и уклони „мафијашке кадрове“ који су више бизнисмени него народни изабраници.

Црна Гора одлучује да ли ће ДПС и после 30 година бити на власти

Иза Црне Горе је такође бурна година са скандалима и протестима, незадовољним становништвом и маргинализацијом српске мањине. Међутим ДПС је на власти већ три деценије и преживела је бројне афере, па и наводни покушај државног удара. И њен тренутни рејтинг показује да би могла да освоји нови мандат, каже Борис Марић, извршни директор Центра за грађанске слободе. Међутим, то не значи да јој грађани не замерају штошта.

- Грађани Црне Горе највише замерају Влади да је под теретом партитократских интереса и да званични подаци о расту економије немају ефекта на животни стандард највећег броја грађана – каже он.

Ипак, чињеница да је ДПС толико дуго на власти по странку има и добре и лоше стране.

- ДПС себе представља као фактор стабилности и има своје магистралне стратешке правце политике, које покушава да повеже са националним интересом или чак прецизније са опстанком националног интереса. Стратешки правци су заштита државности, мултиетнички склад и евро-атлантска политика. На овим стратешким правцима уз јаку повезаност доминантне партије са државним институцијама, уз кампању која би се могла дефинисати као "ми смо ти који чувамо државу, гарантујемо мир и склад и водимо друштво ка ЕУ", ДПС обезбеђује статус доминантне партије у Црној Гори из чега се црпи коалициони капацитет за формирање власти. Насупрот овоме постоје две опозиционе тенденције, јача која има просрпски израз, и слабија која је грађанска неспорно прозападна, али незадовољна стањем демократскх процеса и распрострањеношћу корупције и организованог криминала у земљи. Оно што је за оба израза заједничко јесте тврдња да је ДПС због чињенице да непрекидно влада 30 година заробио државу, па у ширем смислу и друштво – каже Марић.

Ипак, чак и у случају пораза ДПС, тешко да би нешто омело Црну Гору са њеног пута у ЕУ.

- Пред Црном Гором би се могла отворити два сценарија. Први би се односио на победу демократско-европске идеје што би значило изградњу истинских демократских и независних институција и убрзавање пута ка ЕУ, док би други довео до победе конзервативно-источне идеје која би могла да доведе до застоја европског пута, при чему би пут Црне Горе ка ЕУ био директно зависан од спољно-политичког опредељења Србије – сматра аналитичар.

Први напредни руски систем противваздушне одбране стиже у јануару. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Блиц