И у којој већина посланика не дели ставове тог истог руководства о бојкоту.
Да ли је то Демократска странка на путу да се претвори у нешто супротно демократији?
– Ако би се то догодило, то онда не би била Демократска странка. Надам се да се то неће догодити, јер то чланство не би дозволило.
Да ли сте очекивали нешто оштрију реакцију руководства ДС након што вас је лидер Двери Бошко Обрадовић извређао на друштвеним мрежама називајући вас лажним дисидентом и Вучићевим сарадником? И да ли је права мера одговора Дверима била да ДС изађе из Савеза за Србију, што су тражили неки посланици ваше странке?
– Наравно да јесам, као и Савеза за Србију, који ако се не варам у већини чине бивши функционери ДС. Мене не интересује политички хулиган, антиевропљанин Бошко Обрадовић, који покушава да у наш политички живот унесе таблоидно просташтво. Увек је било оних који хоће да буду нешто, вређајући оне који су неко. Једном ми је Иво Андрић дао савет: кад за тобом хоће да проспу прљаву воду, не осврћи се, може те попрскати. Нити сам до сада нити ћу икад са њим разговарати јер смо два света. У политици мене интересују идеје и програми, а њега блаћење личности. То је разлика између демократског либерализма и мусолинијевског фашизма, први покреће интерес општег добра и хуманизма, а другог мржња и жудња за моћи.
А сва ова медијска бука подигнута је због ваше реченице да је бојкот бесмислен од почетка до краја. Зашто тврдите да бојкот има опасну црту?
– То сам рекао и пре годину дана и касније више пута. Говорио сам и на Главном одбору странке и против уласка у Савез за Србију са Дверима, није било неке реакције. Сада одједном, на изјаву у Блицу стиже из Двери ова „таблоидна жуч“. Зашто сад, видећемо ускоро. Против бојкота сам из два разлога: први искуствени, јер у ових 30 година показао се неуспешним и погрешним. Други разлог је међународно-политички. Скоро све чланице ОУН прихватиле су репрезентативну демократију као уставни поредак. Слободним и контролисаним изборима власт се осваја или губи. Постоје међународна и унутрашња контрола. Не можете на такмичењима победити ако не учествујете! Додуше, може се победити и револуцијом, а за то су потребне и огромне масе и оружје, а и нека међународна подршка. Ту варијанту до сада нико није заступао.
Има разних гласова да би се многи припадници странака које су сада најавиле бојкот можда могли ипак појавити на изборима у лику „групе грађана“, нарочито на локалним изборима. Да ли је и смањење цензуса на три одсто повезано са тим?
– Не знам, ове „ултимативне“ претње омладине покрета „1 од 5 милиона“ унеле су извесну забуну.
Шта очекујете у даљој будућности Демократске странке?
– Није јој лако, она има доста и унутрашњих и спољних противника. Али, једном сам у спису „Пријатељима демократије“ написао да демократија није пропадала зато што је имала сувише непријатеља, већ зато што у датом тренутку није имала довољно пријатеља. Сматрам да је данас веома важно да опстане као самостални стожер демократског проевропског опредељења, да из тактичких калкулација не губи свој суверенитет утапајући се у нешто што јој угрожава демократску супстанцу. Надам се да ће смоћи снаге да отвори унутрашњи дијалог о свом даљем путу, да ће се одупрети маниру да се сваки демократа који не мисли као руководство таблоидно прогласи отпадником и издајником.
Шта је решење?
– Дијалог и окупљање су органска храна демократије, ко то није схватио залутао је у Демократску странку. Тридесет година једине странке у Србији, која је је била парламентарна непрекидно од свог постојања требало би да опстане као значајна политичка установа као „школа демократије“, а да не постане „трговинско предузеће мешовите робе“. Конкретна опасност је: дистанцирање од првобитних чланова који су изградили њену прошлост, као и распуштање омладине која је њена будућност. Не сме дозволити да остане и без прошлости и без будућности.
Српски Мигови ће у будућности моћи да потапају непријатељске бродове. О томе више прочитајте ОВДЕ.
Извор: Данас
