Пише: Велимир Ераковић (опозициони активиста и новинар који је више пута пребијен од стране полиције ЦГ, правоснажно осуђен на затворску казну и против кога се води поступак због наводног насилног покушаја промене уставног поретка Црне Горе)
Држава није наша, али јесте земља у којој нам почивају најмилији и у коју ћемо и ми једнога дана. Колико ли само костију и са татине и твоје стране има тамо? И сви су од Балканских ратова, па до овог задњег дали живот за слободу Српскога рода.
Видиш ли мајко како тај конвертит и велеиздајник кидише на свете Српске храмове, манастире и цркве? Видиш ли да је довео НАТО убице да му помогну у томе? Видиш ли мајко како пребија туђу дјецу ,а све своје је у злато увио. И те мајке боле ране њихових синова као тебе моје. Мене није бољело физички, ти то најбоље знаш. Мене је бољело духовно, као и сада па зато пишем теби, јер нема веће утјехе од Божије и мајчине.
Видиш ли мајко да је све покрао, похарао, уништио и ушао у ђавоље коло из кога нема излаза. Видиш ли мајко колико је породица уништио, оставивши их без хљеба? Видиш ли мила моја мајко да намјерно на Светога Саву хоће да нападне невини народ? Прво му је све отео, а сад хоће да хапси, тлачи и туче. Да ломи кости младићима уз помоћ бјелосвјетске олоши, какав је и он сам. Знаш ли мајко да батином хоће да истјера из школа Светога Саву, и да само мали број Српске дјеце у Црној Гори зна химну ,,Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави”?
Пошто им је узео будућност жели и прошлост да отме. Историју да прекроји и уведе неки нови језик, који и није језик већ експеримент једнога психопате Чиргића. Знаш ли мајко колико је момака и девојака отјерао из државе јер немају посла? Послао их да се посуцају по бијелом свијету и да њихове мајке пате због тога? Знаш ли мајко да је убица? Одговоран је за сва убиства од Душка Јовановића до ових данас. Одговоран је за сва убиства за вријеме бомбардовања, дјеце и одраслих. У Србији и Црној Гори.
Знаш ли мајко да је на Царско и јуначко Цетиње довео усташу Томсона да му пјева и подржава га. И сам је усташа,него ми је жао мајко што опоганише Његоша, Сердара Јанка Вукотића, Јола Пилетића, Пека Павловића, Марка Миљанова а највише Светога Петра Цетињског. Вала ми је жао што нијесам био ту. Ти знаш да ми је најмилије било чувати цркве на Цетињу и онако са Бобаном и Кецом спавати на поду Влашке цркве. Црквена топлина и твоје ријечи су ме гријале тада. Сваки пут кад бих кренуо,говорила си: ,,Иди и не обрукај се пред Господом и људима“. Нијесам се обрукао. Ни ја ни моји другови, па нећемо ни сад. Ми знамо, да смрт боли секунд а издаја и у гробу.
Знаш ли мајко како ли је његовој мајци? Мајци која се поноси издајником. Можда и она зна да ће им се сјеме затријети ударцима на Светог Василија и остале светитеље. Писао сам теби, тражећи нову снагу, коју само мајка даје и љубав која се од мајке може једино добити. Љубав према вјери, према браћи и сестрама у литијама и љубав која ме Богу приближава. Моли се мајко, са осталим мајкама кад ударе на нас да издржимо. Призивајте Свету, непорочну дијеву Марију док нам буду ломили кости. Нек ударају, имају кога и имају по чему. Призивајте мајко и Светога Саву, он ће омладини дати снаге да се одупре. Још једно те молим, немој плакати. Ни ти ни остале мајке. Српкиње не плачу него се поносе синовима који стају на страну Христову. Остај ми здраво мајко, вама у аманет молитва а ми ћемо чекати злотворе, са радошћу и осмијехом, свјесни да битку с Богом нико није добио,па неће ни он.
Посвећено момцима који су бранили мурал са тробојком на Златици.
Интервју са Велимиром Ераковићем о разлозима због којих је морао да се склони из Црне Горе погледајте ОВДЕ.
