Пише: Велимир Ераковић
Почетак је закон о слободи вјероисповјести. Режим прави гријех који ће испаштати генерације које долазе и који ће се тешко окајати. Закон је неопростиви гријех новопечених монтенегрина, али и ми изворни Црногорци, Срби живимо ту.
Запад Монтенегро користи као тројанског коња у борби, политичкој, против Србије и Русије. Против православља. А гријех креће постепено. Прво се у главама врха режима увуче нека демонска мисао, пласирају је на њихове штампане и електронске медије данима и народ вјеран квислинзима почиње да вјерује у њу. Онда им се мржња према Србима усели у срца и почну да се боре против Срба. Тако функционише машинерија НАТО пакта. Онда слиједе наредбе о применовању језика, прекрајању историје и на крају отимање црквене имовине.
Као примјер прекрајања историје узећу Његоша, јер их Горски вијенац и Посвета праху оца Србије највише боле. Кажу да му је то написао Сима Милутиновић – Сарајлија и да је кад би помињао српство мислио на вјеру. Срамно, чак и за црногорске усташе. Његош је изнад свих нас. Кад Господ неког на земљи украси тијелом, душом и умом, као што је Владику Рада Петровића, Ловћенског тајновидца и свеца, унапријед га за себе одреди, обични смртници ма којој вјери припадали праве неопростив гријех судећи о његовој величини и духовној мисији. Како неко мали, јадан, унижен, површан и опљачкан од режима може да мјери Његошеву величину? Њему,коме су небеса мала. Његошу васиона није непрегледан простор него поље најљепших дарова на којима као пастир чува своје стадо и храни га светим плодовима. Раде се од рођења пење, дјетињство је провео као његушки пастир пењући се са својим стадом на Ловћен. И кад се попео никад више није силазио. Ишао је даље и још увјек расту степенице које свети владика зида Богу у походе идући. Увјек су га нападали. Рушили му капелу. Гроб скрнавили. Сад га се одричу они који су постали Тројанци и усташе, а Његош је остао исти. Петар други Петровић Његош је неуништив. Празник традиционалних Срба и Црногораца. Празник вјере и религије православне, а религија је моћ духа и љепота вјеровања.
Ову,најважнију ствар не зна садашњи предсједник Црне Горе – Монтенегра. Предсједник који је у Тивту прије пар ноћи Епископе, свештенство и вјерни народ који учествује у литијама назвао лудацима. Колики је лицемјер видјело се у Беранама. Мада је страх чудо. И колико је,,експерт,, за вјерска питања увјерили смо се такође јуче. То је као атеиста показао у Беранама. Сваком атеисти је Господ у подсвести, то се зна, али је Мило овога пута превазишао себе. Прво,нико га није дочекао од општинске, опозиционе власти. Друго, Беранци који су звјезда водиља у одбрани светиња и највећи противници закона о слободи вјероисповјести су носили медицинске маске, алудирајући на то да се Беранама шири непријатан мирис. Како и не би кад у Ђурђевим Ступовима столује његово Преосвештенство, најмлађи Епископ Будимљанско Никшићки Јоаникије. Мудрац, смирен, Божијом руком вођен и храбар владика. Вјероватно и будући Патријарх Српски. Него то је у Христовим и црквеним рукама, па ће они о томе. Ја, мали грешни раб Божји да се вратим дешавањима од јуче. Затим је Мило на затвореном састанку почео причу о цркви. Цитирам,,Ко нађе иједну ријеч изговорену на тему да ће се цркве узети од СПЦ и предати ЦПЦ је манипулатор.Или да радимо нешто негативно против СПЦ, нек јавно каже. Не,ми смо у свом програму записали да мислимо да је црногорско друштво неподношљиво дубоко подијељено и да је добар дио управо у православном становништву. Зато смо били паметни и предложили решење да сви православни вјерници имају мјесто под кровом православне цркве у Црној Гори.Како ће се звати, можда баш тако, можда православна црква у Црној Гори, можда опет Цетињска Митрополија, нијесмо ту позвани да одређујемо име, али јесмо са паметном и хуманом мисијом, да покушамо, не да једни тјерају друге Срби Црногорце и Црногорци Србе, него да буду заједно у својим храмовима.,, Завршен цитат.
Ето шта значи бити вјерски незналица. У Црној Гори постоји само једна и једина канонски призната црква. Православна црква, Митрополија Црногорско приморска са четири Епархије. И нико не брани ником да слободно исповједа, вјерује, долази искрено се молећи Богу.Наравно да је то Српска православна црква, али нико ником на силу Српство не намеће. Ово друго је НВО коју би свака озбиљна држава укинула а онога распопа и кловна вратила жени у Италију.
Зашто је Мило јуче био помирљив? Можда је НАТО проучио план,па видио да ће тешко, по неприступачним теренима ући у сукоб са Србима. Зна да су ту остаци специјалних јединица чији смо већина били припадници. Седми батаљон, четврти батаљон и тервентни водови војне полиције и вјерни народ. Сви спремни да живот положе као Христови војници. Можда је предсједник Вучић овај пут рекао Милу, доста је.А Русија и Америка неће почети трећи свјетски рат због Монтенегра. Руси имају и те какав капитал у Црној Гори. Или је био још само један његов гаф и лаж,док се НАТО не припреми како треба?
Ја ти Мило топло препоручујем. Сачувај бар нешто да остане послије тебе. Да си барем обновио никад оспоравану Црногорску државност. Да си сачувао мултиетнички склад и мир. Има ли у теби макар пола човјека да одеш мирно? Да не крваримо због твоје сујете, милијарди и свог зла што си нам у земљу довео. Иако си невјерник у Божијој си милости или немилости. Нагоди се са западним менторима. Носи све што си покрао и просте ти паре на страним рачунима. Остави овом намученом народу барем наду. Не чекај потоњу уру и суд народа. Видиш ли колико нас је? Не чекај крај који није достојан човјека. Нико те од оволико вјерника спасит не може. Зато иди сам да не доживиш судбину Краља Николе, који је на самрти рекао,, Није ми жао што мрем, но што ће ми свијет упознат Црногорце,,.
Ауторски текст Ђорђа Мамуле о ванредном стању прочитајте ОВДЕ.
