Судбина од које се не може побећи

- Овакав сценарио дешаваће се и у годинама које долазе - објашњава Кристин Ериксен, научница која на Универзитету у Волонгонгу истражује природне катастрофе.

Планета је из године у годину изложена константним загревањем. Аустралија је од почетка 19. века суочена са повећањем просечне температуре за 1,5 степени Целзијуса.

Национална научно-истраживачка агенција очекује све већи број пожара. Из Министарства унутрашњих послова објашњавају да су климатске промене водећи узрок природних катастрофа, а опасности по живи свет појављују се изненада и на неочекиваним местима.

Наравно, клима није једини узрок стравичних пожара. Поред глобалног загревања, Аустралију је погодила краткотрајна суша условљена климатским активностима на Индијском океану. Наступио је период жеге који је потпуно осушио ниско растиње. Због тога се и најмања искра може претворити у катастрофални пожар.

- Последице пожара осетиће генерације које долазе. Садашња суша подједнако је опасна као и она која се догодила почетком 20. века. Топли ваздух повећава опасност од јаких ветрова који стижу са океана, па сваки пожар може бити узрок катастрофе - објашњава професор Универзитета Мардок Џо Фонтен. Он тврди да ће висока концентрација углен-диоксида у ваздуху ослабити интензитет пожара.

Mind-blowing view of explosive wildfires in southeast Australia on Saturday.

Rampant pyrocumulus forming within the smoke plumes. pic.twitter.com/McKwtH55y3

— Dakota Smith (@weatherdak) January 4, 2020

Currently on plane from Canberra to Melbourne. The country looks like ten or fifteen volcanoes have gone off #AustraliaFirespic.twitter.com/UussdkhMbr

— Merrin Macleod (@merxplat) January 4, 2020

Ватрени обруч стеже Аустралију

Ватрогасац Џејмс Рикетс је током последњих дана гасио ватру на неколико локација. Тврди да се његова земља нашла у ватреном обручу, јер су се претходно шуме нашле у великој опасности. Већ 40 година посматра како биљкама недостаје воде, а самим тим постају лако запаљиве.

- Борба са ватром неће бити ретка појава у годинама које долазе. Пожари постају све већи, а последице све озбиљније - упозорава Кристин Ериксен.

Свака савезна држава борила се са ватреном стихијом и та чињеница издваја најновије пожаре од свих претходних.

- У изгорелим шумама које сваке године плану развијају се само оне врсте дрвећа и грмља које се лако обнављају. Потом нестану у новом пожару и тако настаје непрекидна спирала опасности - објашњава Кристин Ериксен и додаје да опасност никада неће престати.

Суморне прогнозе

Током 2020. године очекују се нови проблеми са ватром. Глобална емисија углен-диоксида је достигла највишу тачку у протеклој години. Да би се смањила температура на планети, неопходно је њено потпуно укидање. Научници упозоравају да човечанство мора започети процес, али то за сада изгледа као недостижни циљ.

Аустралија као један од највећих извозника угља не доприноси смањењу емисје угљен-диоксида. Реч је о фосилном гориву које највише од свих других емитује штетни гас у атмосферу.

Очекује се да ће загревање планете порасти за још један степен Целзијуса. То коначно повећава температуру на Земљи за два степена Целзијуса изнад нивоа пре индустријске револуције. Реч је о граници која је договорена климатским споразумом у Паризу. Трампова администрација ће у новембру званично иступити из споразума, пише Масхабле.

Загревање од два степена Целзијуса оставиће бројне последице по животну средину. Рикетс тврди да ће број дана у којима Аустралији прети пожар, са садашњих 23 достићи бројку између 30 и 38.

Загађени ваздух представља огромну опасност за људе, али и животиње. Стручњаци се надају да је најгоре прошло и верују да би киша ублажила ране које су направили огромни пожари.

Ево колики је домет балистичких ракета у арсеналу Техерана! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Телеграф