Последњих десетак година сведочимо системском уништавању река и потока услед експанзије малих хидроелектрана, наводи се у саопштењу и додаје да су у Србији и целом региону присутни проблеми узроковани неконтролисаном изградњом МХЕ.
За разлику од тврдњи инвеститора изнетих у тексту који је раније објавио Танјуг, у фонду ове Организације кажу да је штета коју МХЕ чине природи и ширем друштву изузетно велика - од уништавања речних корита, заробљавања река у цеви, губитка биолошке разноврсности и девастације околног подручја, до угрожавања извора питке воде и опстанка локалног становништва.
"Због свега наведеног, никако не можемо подржати изградњу МХЕ", поручује та организација додајући да се напротив увек транспарентно залагала за одрживо коришћење обновљивих извора енергије.
Организација понавља став да треба зауставити подстицаје за све врсте малих хидроелектрана и да на тај начин треба ограничити њихово неконтролисано ширење и уништавање наших река.
"Тренутна политика подстицаја за производњу електричне енергије из обновљивих извора одговара искључиво инвеститорима у МХЕ, значајно ограничавајући производњу из других обновљивих извора, попут сунца и ветра. Штавише, што је мања инсталисана снага постројења, то је већа подстицајна откупна цена струје, чиме се додатно повећава притисак на реке, јер је инвеститорима у интересу да саграде што више постројења мање инсталисане снаге. То често подразумева стављање небројених километара река у цеви. У прилог томе говори и чињеница да је 95 одсто саграђених МХЕ снаге испод 1 МW", појашњава Наташа Миливојевић из ове организације".
Анализа улагања у мале хидроелектране, коју је 2018. године урадила организација Bankwat, показује како се већина таквих пројеката у Србији финансира новцем страних банака, а посебно група Ерсте Банке (Аустрија) и УниКредит Банке (Италија).
"Инвеститори често напомињу како су МХЕ битне за енергетску будућност Србије. Ипак, све анализе показују да је њихов допринос енергетској стабилности Србије занемарљив. Постојеће МХЕ у просеку производе мање од 0,8 одсто укупне електричне енергије, а када би се све планиране изградиле, тај износ не би премашио три одсто".
У овој организацији истичу да би заузврат хиљаде километара река биле изгубљене.
"Ипак, решење постоји. Влади Србије већ смо предложили да се из Уредбе о подстицајним мерама за производњу електричне енергије из обновљивих извора, трајно укину подстицаји за мале хидроелектране и повећају квоте за друге обновљиве изворе енергије попут ветра или сунца. Тиме би се дуготрајно допринело бољем енергетском миксу, те стабилизацији целог система. Осим тога, улагањима у енергетску ефикасност и модернизацију електроенергетског система повећала би се доступност електричне енергије, уместо уништавањем наших река", закључује Миливојевић.
Влада Србије, како је наведено, сада има јединствену прилику да измени Уредбу о подстицајним мерама за производњу електричне енергије из ОИЕ и искључи из ње мале хидроелектране.
На тај начин послала би јасну поруку да је очување биодиверзитета један од стратешких приоритета Србије односно заштита водних ресурса којим обилује.
Истовремено, заустављањем даље изградње МХЕ стали би уз грађане који су путем протеста и другим јавним наступима, јасно показали да желе да зауставе даље уништавања река Србије, наведено је у саопштењу.
Прочитајте ОВДЕ све о најозбиљнијој претњи Америке Приштини до сада.
Извор: Танјуг
