Јан Фабр ужива међународни углед једног од најиновативнијих и најсвестранијих личности савремене уметничке сцене. Тражећи и успостављајући везе између различитих дисциплина, отвара нове путеве и могућности интерпретација у областима визуелних уметности, позоришта и књижевности. Радови Јана Фабра излагани су на најзначајнијим међународним изложбама и у музејима, као што су Венецијански бијенале, Документа у Каселу, Бијенале у Сао Паулу, Лувр, Ермитаж.
Сарадња Јана Фабра са Културним центром Београда почела је 2011. године, уметниковим учешћем на 52. Октобарском салону радом I let myself drain, инсталацојом у склопу које је била изложена слика Јована Поповића, Портрет човека са фесом, из колекције Народног музеја. Том приликом Фабр је чином поклањања свог рада И ам а оне-ман мовемент иницирао оснивање колекције Октобарски салон, посредно утичући и на одлуке других уметника да следе његов пример.
Овом приликом уз организационо учешће Ангелос студија и позоришне трупе Трублејн из Антверпена, долазак Јана Фабра у Београд повезао је Културни центар Београда, Народни музеј у Београду и Народно позориште .
Изложба Празник малих пријатеља у Народном музеју, чији је кустос Јоана Де Вос, бави се темама које су фасцинирале Фабра као младог визуелног уметника. Проучавајући свет инсеката, почео је да ствара сопствени митски универзум усредсређен на живот и смрт, лепоту и ужас, крхкост и насиље, смртност и вечност, крајности које важно место имају и у Фабровој позоришној уметности. Изложба Празник малих пријатеља је кључна за разумевање не само савременог визуелног стваралаштва Јана Фабра, већ и његовог позоришног и литерарног опуса.
Слично ентомологу, Фабр заправо бележи, анализира и кометарише људске активности и емоције кроз серију цртежа, инсталација и скулптура „фантастичних инсеката“. Својим великим Позориштем Паукових глава са правим пауковима, симулира позориште живота, али не бележи оно што види код својих „малих пријатеља“, већ у себи тражи слике које настају, остављајући исту могућност и посматрачу. Главни медиј остаје машта. Празник малих пријатеља постаје „празник чула“, а метаморфоза инсеката постаје симбол људског постојања.
Монодрама Ноћни писац у режији Јана Фабра, а у извођењу Слободана Бештића, биће изведена 22. фебруара на сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду. (можда потребно написати да је монодрама рађена по Ноћном дневнику?) (да ли помињати Олимп?) реализује се на инцијативу Културног центра Београда, а у сарадњи са Народним позориштем у Београду и позоришном трупом Трублејн из Антверпена.
У едицији Културног центра Београда „Сам(а) свој покрет“ биће објављена трећа књига „Ноћни дневник 1992-1998“ у преводу Јелице Новаковић Лопушине и поновљена издања претходно објављених књига „Ноћни дневник 1978-1984“ и „Ноћни дневник 1985-1991“.
Реализацију пројекта су подржали Град Београд-Секретаријат за културу, Ангелос студио, Министарство културе и информисања Републике Србије.
Прочитајте ОВДЕ какав се то фестивал догађа у Дому омладине.
Извор: правда
