Службеници у амбасади били су у контакту с конвојем и одједном је комуникација прекинута. Сулејмани је имао дипломатски имунитет, а ирачка влада је од њега званично тражила помоћ у борби против ИД. Штавише, конвој је нападнут непосредно пре ирачког контролног пункта који је знао да је ирачки командант Абу Махди ал-Мухандес био у конвоју заједно са својим тимом за заштиту. Вест је пренета Техерану, а одатле у кућу иранског вође револуције Али Хаменеија.
„Припадамо Алаху и њему ћемо се вратити“. Ове стихове Курана верник изговара када се објави смрт некога кога познаје, било да му је тај неко близак или не. То је била прва реакција Али Хаменеија када је до њега стигла вест о смрти „сина“. Толико су били блиски.
Сулејмани је напустио Бејрут и спавао у Сирији првог јануара, недалеко од аеродрома у Дамаску. На сваком путовању у Сирију, одржавао је састанак са свим командантима, после јутарњих молитви и непосредно пре изласка сунца, највише два сата.
Тог дана задржао је све команданте на ручку и пустио их да оду нешто пре заласка сунца. Није престао да говори, оставивши упутства свом тиму команданата у Леванту. Капетан Вахид Заманиам био је његов нераздвојни сапутник. Ирански и ирачки официри дочекали су генерала на аеродрому у Багдаду, када их је амерички беспилотни авион усмртио.
Према добро обавештеном извору из „Осовине отпора“, када је сазнао за атентат, Али Хаменеи је позвао на састанак своје команданте у првим сатима након убиства и рекао: „Припремите се за снажан одговор. Преузећемо директну одговорност, тако да наш непријатељ зна да га изазивамо лицем у лице, а не на кукавички начин као што су САД убиле Сулејманија и његове сапутнике. Снажно нападните америчку војску како бисте уништили њихову бахатост на истом месту на ком су извели ово грозно убиство“.
Многи сценарији постављени су испред Хаменеија. Први избор био је Аин ал-Асад, најзначајнија ваздухопловна база у Ираку, а што је председник Трамп сматрао најбезбеднијим местом. Иран зна сваки детаљ базе. Његове беспилотне летелице и обавештајци били су довољно добри да препознају садржај сваког хангара и објекта.
Такође је припремљен план за други напад против америчке базе изван Ирака преко Персијског залива, у случају да су САД узвратиле на напад на Аин ал-Асад.
Организован је и трећи напад, много снажнији и разорнији од прва два, против најзначајније америчке базе на Блиском Истоку. Овај напад имао је за циљ да нанесе бројне жртве, много више од могуће одмазде САД-а.
Три плана, три сценарија, а сви су планирани да се изврше један за другим. Али Хаменеи је одобрио све ове одговоре како не би било потребе да његови команданти траже његов благослов.
Након тога, Хаменеи је наложио својим командантима да поново дођу ради даљих упутстава о општој мобилизацији земље у којој ће против САД-а бити објављен свеобухватни рат уколико уследе војни одговори на све иранске нападе.
У овом последњем сценарију, Хаменеи је наредио план где би стотине ракета истовремено било лансирано против свих америчких војних база у земљама које окружују Иран, у Леванту и шире. Сви ирански савезници на Блиском Истоку били би укључени, а амерички савезници би били директно погођени. Али ова коначна одлука захтевала би последњу дозволу Хаменеија.
То је био предвидив сценарио који је амерички председник – својом одлуком да одустане, без обзира на људске жртве и разарања која су нанета војној бази Аин ал-Асад – успео да избегне.
“Иран није користио никакве ракете у својим силосима како би погодио америчке циљеве у Аин ал-Асаду. Супротно томе, пројектили су били отворено распоређени и припремљени за лансирање два дана пре, пред очима америчких сателита. Поруке у Иран су стизале од дипломата са молбом да се суздрже од одмазде или барем да ублаже одговор. Сви захтеви су одбијени. Иран је избегао да изненади САД; Да је Иран хтео да изненади САД, ракете би биле лансиране са његових силоса без икаквог упозорења. То је био директан изазов хегемонији САД-а. Штавише, Иран је обавестио САД да ће доћи до напада, што је додатно изазвало председника Трампа и његов војни апарат на Блиском Истоку показујући да се Иран не боји последица “, рекао је извор.
Иран је слао своје беспилотне летелице изнад Кувајта, Катара, Саудијске Арабије, Емирата и других оближњих држава, током дана, изнад америчких база. То је био сигнал да је Техеран спреман за рат. Иранско руководство је било спремно да дође до тачке без повратка уколико је потребно.
Нико у Ирану не прихвата да се одрекне ракетног програма који је постао понос иранског народа и његових оружаних снага. Ниједна земља или војска на Блиском Истоку никада није изазвала САД, нарочито када су САД распоредиле десетине хиљада трупа и ефикасну опрему на Блиском Истоку.
Само је Иран директно оспорио хегемонију и војну моћ САД-а.
Председник Трамп мислио је да може да ради све што жели без страха од последица. Веровао је да се ниједна земља на свету неће усудити да га изазове. Можда је помислио да ће атентат на Касема Сулејманија проћи некажњено, а он се хвалио убијањем „двојице по цени једног“. Он и његов тим такође су погрешно веровали – а можда и даље сматрају – да ће његов „максимални притисак“ и оштре санкције бацити Иран на колена, молећи га за милост. Рекао је да ће чекати да га Иран назове телефоном, што доказује његово непознавање Ирана, његов менталитет, културу, стрпљење, оштрину и понос.
Чаролија се окренула против мађионичара и Трамп је Ирану дао огроман дар допуштајући му да бомбардује његову војску и изазове га лицем у лице. Трамп се бојао да објави број жртава у првој седмици. Пентагон сада сваке недеље открива део истине. САД, а не Иран, показале су страх.
„Све америчке војне базе постале су претња земљама домаћинима на Блиском Истоку. Те базе више не служе заштити тих земаља, већ су постале савршена мета Ирану у случају рата. Америчким снагама на Блиском Истоку ниједно место неће бити сигурно ако се пређу црвене линије, као што се догодило с атентатом на Сулејманија “, рекао је извор а преноси ejmagnier.com.
Шојгу је нераскидива карика у односима Србије и Русије! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
