Закон о слободи вероисповести којим Мило Ђукановић и владајућа коалиција настоје да одузму имовину и светиње Српске православне цркве, не престаје да потреса, и не само Црну Гору. Много тога се променило и у односу на почетне изјаве црногорског председника. Од тврдњи да не намерава да прави нову цркву и да закон није прављен да би се одузела имовина СПЦ - Ђукановић више не скрива намеру да прави црногорску цркву, а позивајући се и на поједине историјске околности, јасно је да настоји да манастири и цркве СПЦ промене власника. Литије и молебни не престају од како је последњих дана прошле године закон стигао у подгорички парламент, а потом и усвојен. И могу се сматрати буквално феноменом - без политичких парола, страначких обележја и инцидената, литије су достојанствена окупљања грађана Црне Горе различите старосне доби и страначких оријентација.
"Блиц" је имао увид у документ Савета Европе који носи ознаку тајности, а који представља праћење Црне Горе као чланице да ли поштује дужности и преузете обавезе. У такозваном постмониторингу, осим делова о борби против корупције, поштовању људских права, јесте и део који се бави Законом о слободи вероисповести. Документ Савета Европе (СЕ) написан је непосредно пред усвајање закона у Скупштини Црне Горе.
У документу се наводи да нису јасне поједине одредбе, а у које су црногорске власти уверавале Венецијанску комисију, која је била последња препона коју је требало прескочити пре усвајања закона. Известиоци Савета Европе истакли су, такође, да је нејасан практично сам концепт закона и то управо његов део око имовине и питају - "зашто је потребан пренос власништва ако пренос у принципу не утиче на коришћење ове имовине од стране верских заједница".
Део око спорног закона почиње констатацијом да је и Венецијанска комисија, иако је поздравила нека побољшања у закону, "и даље опрезна по питању контроверзних одредаба које се односе на имовину верских заједница". Мило Ђукановић и његови функционери, међутим, непрестано наводе да су добили потпуно позитивну оцену закона Венецијанске комисије. У документу СЕ се потом појашњава:
- По овим одредбама, Српска православна црква, којој припада 70 одсто православног становништва према локалним медијима, била би дужна да представи доказе о власништву свих објеката и земљишта, а за које се утврди да су изграђени, односно прибављени из јавних прихода државе или су били у државној својини до 1. децембра 1918. године (датум настанка Краљевине Југославије и уједно краја Краљевине Црне Горе). Према црногорским властима, које су уверавале Венецијанску комисију да пренос имовине неће у принципу утицати на употребу предметне имовине коју користи верска заједница, ове одредбе би се примењивале само на културно наслеђе - наводи се у документу Савета Европе.
У следећој тачки документа се констатује да Српска православна црква тврди да ове одредбе могу имати за циљ јачање црногорске православне цркве, преношењем власништва.
- Заиста је врло могуће да су одредбе уведене у циљу развоја националне цркве (црногорске православне цркве), која се разликује од СПЦ, јер се иста сматра блиском српским властима. Управо зато, овде би уследио сличан образац као што се недавно догодило у Украјини - констатује се у извештају Савета Европе.
У наставку се наглашава да су коизвестиоци Савета Европе током посете Црној Гори, која је за циљ имала утврђивање чињеница, детаљно разговарали о овом питању.
- Нисмо добили јасно објашњење концепта "културно наслеђе" који су црногорске власти користиле да оправдају могући повраћај имовине од СПЦ-а, током њихових разговора о том питању са представницима Венецијанске комисије. Колико далеко иде овај концепт, јер није сигурно да ли свака црква или сваки манастир, сами по себи, могу бити квалификовани као "културна баштина"? До сада нисмо добили одговор - наводи Савет Европе.
Међутим, ни ту није крај:
- Исто тако, нисмо јасно разумели зашто је потребан пренос власништва ако пренос у принципу не утиче на коришћење ове имовине од стране верских заједница, како су црногорске власти уверавале Венецијанску комисију - истиче се у документу СЕ. Међутим, црногорске власти су дале и предлог који известиоци СЕ оцењују као "занимљив":
- С обзиром на то да је већина одредаба овог закона оцењена позитивним од стране Венецијанске комисије, ако оне које се односе на власништво и даље буду доживљаване као контроверзне, решење би било да се закон подели на два одвојена текста, како се не би одлагало поштовање одредаба које се односе на статус вероисповести - стоји у документу Савета Европе.
Прочитајте ОВДЕ колико је Сирија коштала Пентагон.
Извор: Блиц
