Наравно, за то нема директних доказа није немогуће одбацити претпоставку да споразума нема, те да је Ердоганова претња озбиљна. Али без обзира на то, вреди цитирати новинара Ал Џазире.
Фајзала Ал-Касама, британско-сиријског ветерана и телевизијску особу са седиштем у Катару. Фајзал Ал-Касам је добро познат у Дамаску. Рођен је у у породици локалних Друза. Има везе с такозваном „сиријском опозицијом“, а 2015. му се у Дамаску у одсутности судило за подршку и везе с терористичким групама у Сирији.
Има ли Ал-Касам некаквих сазнања на којима темељи своју тврдњу или и њега мучи бес зато што је Ердоган, како каже, склопио тајни договор с Москвом, то не знамо.
Најбоље ће бити да просудите сами.
"На северу Сирије, а посебно у граду Идлибу, нема рата. Постоје операције предаје и повлачења, само између Руса и Турака, а све вести о биткама и ратовима смешна су прашина у очи. Оно што се догодило у сукобима у Наирабу било је усмерено на заташкавање предаје других подручја“, каже Фајзал Ал Касим.
Он заправо каже да су борбе у близини Наираба биле димна завеса, све док сиријска војска једноставно заузима територије који су раније договорени у оквиру споразума између Русије и Турске и према којем у Идлибу треба ослабити коалицију Хајат Тахир Ал-Шам, а Турска ће ојачати своју војну присутност у Идлибу. У међувремену Асад завршава ослобађање Алепа, добија контролу над ауто-путем М5 и другим деловима Идлиба.
Према њему, следећи посредни докази могу указивати на то:
- Након неких демарша, Турска је наставила заједничко патролирање с руском војском у североистоку Сирије, што се спроводи на рутински начин.
- Русија је повећала квоте за испоруку турских паприка у Русију, упркос чињеници да је пре тога Русија претила да ће блокирати овај турски увоз.
- Сједињене Државе нису дале Турској системе Патриот, што је објављено у турским медијима позивајући се на анонимне изворе у турској влади. Турска није добила никакву стварну потпору од Сједињених Држава и НАТО пакта.
- Упркос чињеници да сиријска војска није зауставила напад и да је наставила окружује турске осматрачнице, Турска је заправо дала Асаду "кар бланш“ за цео фебруар, рекавши да неће никакве активне акције пре почетка марта.
- Главни ланац нових осматрачница Турска је распоредила северно од ауто-пута М4. Јужни смер опште није био појачан.
- Већина протурских милитаната повучена је у Идлиб и Сармин, док је јужни фронт остао готово го.
- Борбе у близини Наираба претвориле су се у млевење меса, где су милитанти глупо напали сиријске положаје уз тешке губитке, али заробљавајући Наираб заправо нису ништа освојили на оперативном, губећи људе и време.
- Руска и турска војска задржавају све канале комуникације и размењују информације, укључујући и кретање турских колона. Руска војска помаже у снабдевању окружених турских осматрачница у позадини на Асадовом делу територије.
- И Москва и Анкара више пута су истицали да не траже међусобни насилни сукоб и да ће радије тражити решавање спорова дипломатским путем.
Зашто би Фајзал Ал-Касим могао бити у праву и да све ово може бити део представе?
Јер такав сценарио омогућава Турској да изгледа као бранитељ Идлиба, који се чврсто противи плановима Асада и Путина. Барем наизглед. И Асаду и Путину ово одговара јер ће узети још један део ослобођене покрајине.
По овој логици, битке код Наираба омогућавају Ердогану да спаси лице пре него што “у интересу мира и безбедности” склопи нови споразум са Русијом са новом демаркационом линијом о којој се службено разговарало на преговорима у Москви 17. и 18. фебруара.
Службено су је Турци одбили. Али то је службено.
А ако претпоставимо да споразум већ постоји и да ће цео овај споразум једноставно бити одобрен 5. марта, Асад ће ослободити још један дио Идлиба, а милитанти Ал-Нусра Фронта ће делом бити уништени у биткама са сиријском војском у јужном Идлибу и у фронталним нападима на фронту у близини Наираба.
Сва претходна искуства споразума између Русије и Турске, када је Анкара гласно беснела на Асада, али га де факто није спречила да очисти енклаве и добије у битки за Алеп, сведоче у корист ове верзије.
Против ове верзије може играти фактор да и Турци сами губе војнике, а даљњи уступци Русији могу пољуљати Ердоганову позицију у Идлибу, због чега он покушава да се спасе.
Ако ови ПВО системи стигну у Србију, наша земља ће бити недодиљива. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: logicno.com
