Пише: мр Владимир Пребирачевић, директор Српско-Руског центра “Мајак”
Људима је доста репресија, уцена, страха и немоћи. Масовност литија које предводи Српска Православна Црква на челу са Митрополитом Амфилохијем и епископима и осталим свештенством је надмашила сва предвиђања. Скоро трећина становништва целе државе сваки пут излази на литије и по свим временским условима показује снажан став и јединство. Закон који је перфидно осмишљен као „Закон о слободи вероисповести“ је управо и донео људима храброст и вољу да постигну своју слободу.
Директор Српско-Руског центра Мајак, Владимир Пребирачевић (Фото: majak.rs)
Председник Мило Ђукановић у једном наступу немоћи поручује да је на овај начин нападнута држава а управо је супротна ситуација. Нападнут је он као персонификација свега што је лоше у Црној Гори а намера је да се заштити држава коју нико не оспорава па чак ни у Србији. Он који оспорава Српску Праволавну Цркву путем покушаја отимања вредне имовине па преко не поштовања заставе како српске тако и црногорске из времена у које би он да се врати па тако поништава одлуке од пре сто година. Из тог времена би да узме само оно што му у овоме садашњем моменту одговара бахато сматрајући да ће народ и ово прогутати. Сваким даном људи и у систему безбедности отказују послушност и показују неки тихи отпор а неки нису више ни тихи ни невидљиви. Све је јача воља народа како расте репресија.
Хистерија владајуће клике је све већа па се чак потеже и за стандардном усташком реториком. Манир који смо толико пута осетили на својој кожи као народ. Али народ је спреман да истраје и покаже да има ствари које су прече од вештачког националног и верског инжењеринга. Само помињање „Великосрпске агресије у Црној Гори“ у говору Мила Ђукановића је добро позната мантра у региону али која може да успева у Хрватској и Федерацији у Бих за домаће потребе али не и међу становништвом где су сви Црногорци и Срби ма како се изјашњавали у ствари један народ са истом вером и истим језиком., истим јуначким пореклом и историјом. Ту не може бити никакве агресије осим оне које народ трпи од стране државног апарата који је достигао висок степен бахатости да је сада више него икад најизвеснији пад са власти . Људи који су спремни да своје суграђане назову лудацима јер су уједињени на литијама против лудости владајуће клике а свештенству ти исти поручују да где год су носили српске барјаке да ту Срба више нема са очигледном алузијом шта их чека није место на челу државе.
Чланови Милове странке одбијају послушност и у све већем броју одлазе на литије, више о томе ОВДЕ.
Извор: majak.rs
