О потенцијалном избору Лајчака на ово место причало се у новембру прошле године. Тада се његово име помињало и у контексту његовог евентуалног постављања на место специјалног известиоца ЕУ за Западни Балкан.
Председник Србије Александар Вучић навео је да не може ни да потврди ни да демантује ову информацију наводећи да не би искључио ту могућност, али је истакао да ће та особа свакако бити под снажним утицајем Берлина.
- Мислим да сам тиме све рекао - рекао је Вучић.
Дипломата, известилац, кандидат за шефа УН...
За разлику од ЕУ која је мање или више ангажована на овим просторима, Мирослав Лајчак сасвим сигурно јесте, имајући у виду да је добар део његове каријере управо био везан за овдашњи регион.
Поред тога што је радио у Бугарској и Грчкој, нису му стране ни друге овдашње државе, нарочито када је реч о некадашњој СФРЈ. Наиме, Лајчак је од 1998. до 2001. био шеф кабинета некадашњег словачког министра спољних послова Едуарда Кукана (који је био известилац за Србију и који учествује у актуелном дијалогу српске власти и опозиције о изборним условима), али и његов помоћник у својству специјалног изасланика за Балкан.
Само годину дана након демократских промена 2000. године, Лајчак стиже у Београд као словачки амбасадор за Савезну Републику Југославију (касније Србију и Црну Гору), Албанију и Македонију, да би се неколико година касније "пребацио" у суседну БиХ, где је обављао функцију високог представника Уједињених нација за Босну и Херцеговину.
По ступању на ту дужност најавио је да ће, за разлику од својих претходника, користити бонска овлашћења, која су му давала право да смењује и кажњава политичаре, али и да намеће законе уколико је то потребно.
Након СРЈ, Албаније, Македоније и БиХ, на ред је дошла и Црна Гора. Наиме, Мирослав Лајчак је одиграо кључну улогу у надзирању референдума за независност у Црној Гори 21. маја 2006., када је обављао функцију личног представника некадашњег шефа европске спољне политике Хавијера Солане.
Управо је Лајчак био тај који је врло био ангажован у вишемесечним припремама за референдум, где је заправо био посредник у спору између власти и опозиције у Црној Гори. Лајчаков предлог био је да је потребно да га подржи 55 одсто изашлих бирача, како би се прогласила независност Црне Горе.
Све у свему, читав регион Западног Балкана не да му није непознаница, него напротив.
Има ли Србија разлог за радовање?
Уколико Лајчак заиста буде био именован за известиоца о преговорима са Приштином, и имајући у виду да долази из земље која није признала независност Косова, многи ће рећи да је то добра вест за Србију. Међутим, питање је да ли ће то заиста бити тако?
Наиме, оно што се за словачког шефа дипломатије може рећи, јесте да је посреди особа која се залаже за дијалог Београда и Приштине, али која не гледа благонаклоно на ставове ни једне ни друге стране. У више наврата је позивао Приштину да повуче таксе на српску робу, а скретао је пажњу и на то што Србија потписује споразум са Евроазијском економском унијом, а тежи чланству ка ЕУ.
Такође, није непознаница да његовој земљи и њему самом идеје о размени територија као о могућем решењу косовског проблема нису нарочито блиске.
Са једне стране важи за човека који се добро припрема, који је темељан и завршава задатке, али и да је у исто време вољан да разговара и узме и другачија мишљења у обзир. У исто време, важи за одлучну особу која је склона и такозваној "дипломатији притиска", наравно иза кулиса.
Није непознаница ни да је прозападно орјентисан, иако је међународне односе студирао и на Државном институту за међународно право у Москви. Управо то га је, највероватније, и одвело у Москву на почетку дипломатске каријере.
Тачније, његов први посао ван некадашње Чехословачке био је управо у Москви (почетком деведесетих година прошлог века). Радио је у амбасади и те некадашње државе, а након раздвајања Чешке и Словачке, такође остаје ангажован у амбасади, само новонастале државе Словачке.
Осим Русије, радио је и у Јапану где је био амбасадор.
Осим што обавља функцију шефа словачке дипломатије, Лајчак је и председавајући ОЕБС-а, и на том месту ће бити до краја ове године.
Трка за УН
Мирослав Лајчак је својевремено био у трци за генералног секретара Уједињених нација, и то када је "у игри" био и некадашњи српски шеф дипломатије Вук Јеремић 2016. године. Лајчак и Јеремић су добили исти број гласова, али је на функцију "председника света" изабран Португалац Антонио Гутереш.
Лајчак је, иначе, осим студија у Москви, дипломирао и право на Коменскијевом универзитету у Братислави. Студирао је у европском центру за студије безбедности "Џорџ Маршал" у Гармиш Партенкирхену у Немачкој.
Очекивано, осим словачког, говори и руски, немачки, али и српски језик.
Прочитајте ОВДЕ шта је Кадри Весељи поручио Ричарду Гренелу.
Извор: Блиц
