Такође је изнедрио једног јасног победника: Русију, Владимира Путина.
Амерички званичници, инсајдери из нафтне индустрије и аналитичари кажу да су тајни договори Москве и Каракаса за производњу, транспорт и продају нафте на другим тржиштима постали инвестиција за Русију која зарађује од државних предузећа у просеку 120 милиона долара месечно.
Руси свој однос према јужноамеричкој нацији, која је дом највећих доказаних резерви нафте на свету, описују као “међусобну сарадњу”.
Откад је Уго Чавез основао социјалистичку државу 1999. године, Русија је била примарни добављач војне опреме и саветника, доследна подршка у међународним телима и кључни извор државних зајмова и инвестиција.
Али сада, кажу посматрачи, Руси у одређеној мери искоришћавају Мадура, Чавезовог наследника, кога су Сједињене Државе блокирале.
Вашингтон ставља на црну листу бродове који превозе венецуеланску сировину и прети секундарним мерама против било ког ентитета, укључујући међународне банке и купце, који “материјално помажу” Мадурову владу. То чини највеће богатство Венецуеле – њену нафту, глобално токсичним брендом.
Руси су били вољни да преузму ризик санкција. Они изнајмљују бродове од трећих страна и скривају порекло сирове нафте када је пласирају на тржишта широм света.
Али они такође наплаћују Мадуру за њихове напоре – понекад кроз накнаде, али чешће тражећи велике попусте на сирову робу која може да донесе уредну зараду.
Амерички званичници и индустријски аналитичари кажу да руске државне компаније – углавном државни нафтни гигант Росњефт – управљају са 70 до 80 процената укупног извоза венецуеланске нафте.
Оваквим односом са социјалистичком Венецуелом Русија јача своје упориште у дворишту Сједињених Држава.
Ни руско министарство спољних послова, ни Росњефт, нису одговорили на захтеве за коментар. ПДВСА, венецуеланска нафтна компанија у државном власништву и венецуеланско министарство комуникација такође нису одреаговали.
У интервјуу за Вашингтон Пост, Мадуро је рекао да је Росњефт одговоран за „15 до 20 одсто“ венецуеланске производње нафте и да је „направио значајна улагања како би повећао ту производњу“.
Амерички званичници и извори из индустрије кажу да Руси такође испоручују Венецуели хемикалије које су јој потребне за одржавање функционалног нафтног сектора, као и рафинисани бензин. Велики део испоруке хемикалија у Венецуелу претходно су вршиле америчке компаније.
„Сједињене Државе су покушале да блокирају сав увоз који нам је потребан за производњу енергије, али за сада успевамо да не подлегнемо том утицају“, рекао је Мадуро. „Ти односи су разноврсни. Не зависе само од једног међународног актера”.
Овај чланак, који открива нове детаље руског економског учешћа у Венецуели, заснован је на више од десетак интервјуа са људима упознатим са споразумима Русије и Венецуеле, од којих је неколико говорило под условом анонимности.
Руси нису скривали своју подршку Мадуру кога Сједињене Државе и 50 других влада сматрају нелегитимним вођом.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров биће у петак у Каракасу, где ће, како наводи руско министарство спољних послова, разговарати о „практичним корацима за продубљивање сарадње две земље у областима као што су енергија, рударство, транспорт, пољопривреда, медицина, фармација и војно-техничка сарадња”.
Амерички званичници процењују да Росњефт дневно управља са 400.000 барела венецуеланске сирове нафте – више од половине венецуеланске производње, према неким прорачунима – и остварује зараду од око 120 милиона долара месечно.
Венецуелански инсајдери, који имају приступ подацима из ПДВСА, кажу да је тај број нешто мањи, зависно од нивоа производње у неком месецу.
Производња нафте из Венецуеле опала је за око 35 процената од када је уведен ембарго у јануару 2019. године.
Остале компаније, укључујући шпанску компанију Repsol, индијску Reliance и америчку компанију Chevron, којима су санкције укинуте, и даље су релативно мали играчи у венецуеланској нафтној индустрији.
Росњефт је и даље најважнија страна компанија која послује у Венецуели, не само као инвеститор у пет заједничких нафтних подухвата, већ и као маркетиншка и продајна сила.
“Росњефт зарађује много новца у Венецуели”, рекао је Елиот Абрамс, амерички специјални представник у Венецуели. “Ако размислите о дневној количини барела којом управљају, то се претвара у уредну зараду”.
Русија је саопштила да нафта коју испоручује из Венецуеле не подлеже америчким санкцијама, које ограничавају америчке компаније и појединце да послују са венецуеланском владом и ПДВСА. Русија је такође добила венецуеланску нафту као отплату Росњефт-овог кредита.
Амерички званичници кажу да разматрају на које начине могу да прекину спасилачку мисију Росњефт-а и његове огранке који пружају поршку Мадуру.
“Дајемо до знања Русима, а и компанији да њихова подршка Мадуровом режиму није добра пословна одлука, али и да је неморално то што раде народу Венецуеле”, саветник за националну безбедност Беле куће Роберт О’Брајан рекао је у среду на форуму у Вашингтону.
„Дакле, мислим да ћете видети неку акцију, или добровољно од компаније, или ће САД по том питању вероватно предузети мере у блиској будућности“.
Али, санкције против једне од највећих руских компанија контроверзна су одлука унутар Трампове администрације. Увоз руске сирове нафте у САД порастао је у последњих годину дана. Русија је, према неким извештајима, сада други највећи снабдевач америчких рафинерија.
Опозиција Венецуеле је међутим подржала америчке санкције Мадуровој влади.
“Ако претпоставимо да је ово пут ка повећању дипломатског, економског и финансијског притиска на диктатуру, онда верујем да се морају обуставити сви извори кисеоника Мадуру да одржи свој репресивни апарат”, рекао је у интервјуу опозициони политчар Леополдо Лопез .
Абрамс је рекао да тај приступ делује. Указао је на ванредне кораке које је Мадуро предузео да одржи економију у оквиру ембарга – укључујући прихватање де факто доларизације економије и одржавање разговора о контроли над нафтним налазиштима страних компанија.
“Кад ми људи кажу да санкције немају ефекта, ја гледам у Мадура који је издао чавизам и кажем, то се може објаснити само утицајем санкција”, рекао је.
Руски агенти предлажу трикове за избегавање санкција
У 20:00ч, 6. новембра, два мушкарца која су се представљала као високи припадници руске обавештајне службе – Олег Антонов (50) и Цветан Кирилов (40) – одржали су састанак у згради у центру Каракаса. Било је присутно неколико руководилаца из нафтног и других индустријских сектора у Венецуели, према речима неколико изора који су рекли да знају детаље догађаја.
Руси су, кажу људи упућени у састанак, изнедрили идеју да постављају руске заставе на танкере који напуштају венецуеланске луке, изазивајући тако Сједињене Државе да се умешају. Такође су разговарали о могућности проширења сарадње на пољу злата и других производа са југа Венецуеле који је богат минералима.
Санкције САД-а спречавају венецуеланску владу и поједине особе блиске њој да користе амерички финансијски систем или да врше трансакције у америчким доларима, мере које су многе европске банке навеле да се држе подаље, уместо да компликују своје односе са Сједињеним Државама.
Али Руси су разговарали о проширењу система који је већ усвојила Мадурова влада како би заобишли америчке санкције: употребу руских банака за складиштење готовине и обављање међународних трансакција у име Венецуеле.
Упитана о пријављеном састанку и руским појединцима, ЦИА је одбила да коментарише.
Руска Федерална служба безбедности, наводни рукводилац двојице посетилаца, такође није одговорила на захтев за коментар.
Путин је дуго критиковао америчке санкције против Русије и других земаља и предложио је да се друге валуте користе за замену долара у међународним трансакцијама.
Руси шире своје улоге у Венецуели на друге начине. Росњефт је последњих месеци повећао оперативну контролу над постојећим заједничким улагањима у нафтном сектору, укључујући највеће такво предузеће, Петромонагас. Такође се укључила у разговоре о стварању аранжмана у којима би странци имали вец́инско власништво. Такви аранжмани ефикасно би пркосили политици Чавезове ере против омогуц́авања страним ентитетима да контролишу било који део државног енергетског сектора.
Хуан Гваидо, опозиционар кога су Сједињене Државе и више од 50 других нација признале као истинског лидера Венецуеле, рекао је да је „јасно да су у 2019. години главни економски профитери у Венецуели биле компаније руског порекла“.
Мадуро је сугерисао да би америчке компаније могле поново да профитирају од нафтног сектора Венецуеле уколико санкције буду ублажене. Неки играчи америчке индустрије – од којих је већина искључена из Венецуеле – кажу да Вашингтон намеће политику „Америка последња“ која Русима заправо омогућава ексклузивни приступ богатству Венецуеле.
Санкције су „ојачале и обогатиле америчке стратешке противнике, посебно Русе који су користили кризу да би повратили војно упориште на нашој хемисфери, пошто Росњефт пљачка богатство монополизујући трговину угљоводоницима у Венецуели и ван ње“, каже директор америчке фирме EREPLA Services.
Компанија је 2018. склопила потенцијално уносан уговор са венецуеланском нафтном компанијом у власништву државе, али су санкције спречиле спровђење уговора.
Финансијски однос Русије и Венецуеле временом се мењао. Током Чавезових година, Руси су одобрили 3,15 милијарди долара кредита за куповину борбених авиона Сухој, система противваздушне одбране, тенкова и другог оружја.
У 2014. години, годину након што је Чавез умро и Мадуро преузео власт, Русија је преко Роснефта обезбедила око 6,5 милијарди долара зајма ПДВСА-у.
Венецуела је отплатила тај кредит нафтом по стопи од готово две милијарде долара годишње. Комплетан износ биће исплаћен до првог квартала ове године.
Руси би могли да понуде нове кредите Венецуели за отплату у нафти. У међувремену, кажу аналитичари, они се баве скривањем и логистичким триковима како би сакрили опсег своје умешаности у трговину извоза венецуеланске нафте.
Иако је Кина углавном прекинула директан увоз венецуеланске нафте прошле године, у налету америчких санкција, чини се да Кинези још увек примају Мадурову сирову робу коју сада испоручују Руси.
Кинеско министарство спољних послова такође није одговорило на захтев за коментар извештава Вашингтон пост.
Није Иран први почео, повод за убиство Сулејманија је измишљен! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
