Пише: Бошко Ћирковић Шкабо
Заправо сам се најмање изнервирао и жалио на класичну крађу класичних лопова. То јесте безобразлук али је и очигледно кривично дело. Симпатије сваког иоле присебног и незлонамерног појединца на кугли земаљској су на страни очигледне жртве. Правним путем је лако доказати кривицу, чак и висину почињене штете. Наплата исте може бити комплекснији проблем... Небитно.
Друга инволвирана странка, глобалне дистрибутерске корпорације и од њих васпостављен „систем“ су тежи залогај за прогутати и сварити. У стварном животу све те компаније би биле прозване, доказане и осуђене као саучесници у конкретној крађи. Али „реалност“ одавно није стварна. Виртуелна је, макар огментована (упитно је да ли јој одговара српски придев „побољшана“). У таквој „реалности“ безличне фирме, саткане од и сакривене иза дигиталних формулара и мистично-флуидних правилника и алгоритама, од обе стране корисника сопствених олигополских (написао бих „монополских“ али се тешко улази у траг укрштеном власиштву) услуга убира константно растуће приходе. Капље им и од слушалаца и од „аплоудера“ (намерно не пишем „аутора“ или „издавача“ јер управо наш пример сведочи да то уопште не мора бити случај). Како каже она атлантистичка досетка: „Богати се богате а сиромашни сиромаше.“
Опет, западни капиталисти су такви од кад су од самозваних плавокрвих потомака богова преузели кормило вампирске цивилизације: бескрупулозни и жедни крви, суза и зноја. Али чини ми се да сам читао да су експлоатисане масе раније устајале против тлачитеља или макар саосећале са угроженом и оштећеном браћом. А ја сам протекле недеље, не једном, доживео да у директној преписци са слушаоцима добро упућеним у БС опус налетим на страствено заступање корпоративне агенде. Све подупрто причом о: удобности прављења личних листа, недостатку времена и простора да се песме трајно скину, законским прогоном пир-ту-пир сајтова и пратећег софтвера и потпуно прихватљивој месечној цени од 7 до 10 јединица валуте (зависно од „напредне“ локације саговорникарбајтера) за легалан мол на виртуелном мору музике. Али највише ме је поразила готово унисона задивљеност прецизношћу с којом алгоритам глобалистичких дигиталних платформи за дистрибуцију погађа њихов музички укус. И тако им додатно олакшава живот јер „тамо је времена још мање него у Србији“. Сви поменути разговори су пријатељски заршени „разумевањем“ наше позиције али забринутом молбом да не скидамо песме са вампирских мрежа. До нпр. проблема са фашистичким ограничењем да сви натписи на илустрацијама које обавезно прате окачене песме морају бити латинични, у поменутим расправама нисам ни покушао да дођем...
Браћо, зар не видите да нас ти ваши алгоритми своде на алгоритме и као такве чине лакшим за симулацију? Отишли сте у алгоритамски устројене државе, да радите за жељене своте виртуелног новца по алгоритму неке корпорације. Временом напредујете и то вам одузима експоненционално растући проценат стварног дана. Мало времена које преостане „бирате“ (ако све мање улажете себе у „бирање“, да ли заиста бирате?) да употребите за „удобне“ алгоритме корпорација за забаву. Не осуђујем. Лепо рече Крешимир Мишaк: човечанство се убрзано ближи „крижању“. Ја сам од кад знам за себе ту (Дорћол на турском значи: „раскршће четири пута“), само ћу наставити у правцу стрелице са натписом „аналогни човек“. До физичке смрти, у синдикалном ритму, насмејан... Вама свим срцем желим удобан вечни смештај на „клауду“. Биће тамо и бесконачно море лаких нота.
Луча добра коју је упалио Господ, сијаће све док се сатане не повуку и признају пораз! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Правда
