Не споре се ни око начина на који је убијен: погрешним лековима и седативима који нису снижавали крвни притисак, са којим се Милошевић годинама борио, напротив, повећавали су га и испровоцирали изненадну смрт. Ипак, након што је Милошевић у суботу ујутру 11. марта 2006. пронађен мртав у ћелији притворске јединице која се налази у хашком предграђу Схевенинген објављено је да је смрт наступила природно - услед срчаног удара проузрокованог дугогодишњом хипертензијом и задебљањем срчаног мишића леве коморе.

- Никакав отров нити било која хемијска супстанца која би могла да доведе до смрти нису нађени у телу... Нису уочени ни трагови насиља - пише у извештају, чиме је одбачена и опција да је Милошевић извршио самоубиство.

Изненадна срчана смрт

Милошевић је у писаној изјави, као и у писму које је три дана пре смрти упутио руском Министарству спољних послова, негирао да је узимао рифампицин, тврдећи да му га је неко дао без његовог знања.

- Они који ми убацују лек за лепру сигурно не могу да ме лече. И они од којих сам бранио земљу у рату и који имају интерес да ме ућуткају такође. Обраћам вам се у очекивању да ми помогнете у заштити од криминалних активности у институцији која ради под знаком УН - написао је Милошевић.

Судије му нису поверовале. Милошевић се жалио на одлуку да му се не дозволи лечење у Русији, али је умро пре него што је жалба размотрена.

Помоћник Слободана Милошевића за међународне односе током процеса у Хашком трибуналу Владимир Кршљанин каже да је трибунал створен под покровитељством НАТО пакта, те да нема разлога да сумња у оно што је чуо.

- Милошевић је добио извештај неколико недеља пре своје смрти, зато се и обратио Русији за помоћ. У крви су му пронађени трагови лека рифампицина, ретког антибиотика који се користи за лечење лепре и туберкулозе, који заправо поништава дејство лекова за снижавање крвног притиска, који је он годинама примао. Самим тим имао је тегобе, а лекове је примао тако што му сестра у ћелију донесе у папирићу неколико таблета. Он не зна шта су те таблете, принуђен је да ту попије. А после тога имате и извештај трибунала који се заснива, између осталог, на анализи токсиколошког института у Бону. У његовој крви пронађени су трагови тешког седатива који има ефекат могућност изазивања изненадне срчане смрти. То се Милошевићу на крају и догодило. Такође, нису га пустили на лечење у Русију - поручује Кршљанин.

"Глава ми је тешка тону"

Бивши премијер Србије и потпредседник Владе СРЈ Никола Шаиновић додаје да је тачно да Милошевић није адекватно лечен.

- Боловао је од коронарне болести, значи он је морао да буде хоспитализован јер му је стање било тако тешко. Он је пред камерама у суду говорио "глава ми је тешка тону", "зуји ми у ушима"... Он није хоспитализован, него је довођен у судницу са захтевом суда да он узме адвоката који ће да га заступа, а он, пошто је болестан, да не долази у судницу. Е сад, то је наравно била клопка коју Милошевић никада није прихватио, без обзира на његово здравствено стање. Долазио је у судницу и лекари ништа нису учинили да га лече, него је суд форсирао да се његово суђење заврши да се донесе пресуда. Срце му није издржало. Умро је од коронарне болести, од које је свакако могао да буде успешно лечен - закључује Шаиновић.

Лекови из 1999. године

Генерал Винко Пандуревић, човек који је последњи видео Милошевића живог је препричао атмосферу уочи Слобине смрти и тренутке кад су га стражари увели у ћелију да види мртвог Милошевића пошто је био у ћелији преко пута његове.

- Један стражар који је претресао његову ћелију показао ми је неку пластичну бочицу с лековима из 1999. године, натпис је био веома излизан и нисам могао да видим који је лек био у питању - рекао је Пандуревић.

Реакција

Тома Фила, адвокат

Колико знам, Слоба је рекао да је јако исцрпљен. Е сад, да ли је убијен тиме што је отрован неким неадекватним леком, ја то не знам, али сасвим сигурно да су га убили исцрпљивањем и будаластим оптужницама.

Милутин Мркоњић, почасни председник СПС

Слободан је убијен невин и тачка. Слажем се да је најзад сазрело време да се истина пред свима докаже и да за то неко одговара, а то су они који су га затворили и који су нас бомбардовали.

Зденко Томановић, адвокат

У том писму се Милошевић жалио да га трују и тражио да га Русија спасе и заштити. Ја сам одмах предао то писмо у руској амбасади, а пријем је касније потврдио и Лавров.

Српски политичари умешани у убиство Ђинђића. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Српски Телеграф