“Председник Црне Горе Мило Ђукановић тешко да је очекивао такву истрајност од својих противника. Већ скоро три месеца, у Подгорици и у другим градовима, против новог закона о верама демонстрира хиљаде људи – сваког четвртка и недеље. Има дана када десетине хиљада људи учествује на мирним литијама, које углавном предводе црквени званичници“, пише Ноје цирхер цајтунг.

Швајцарски лист потом објашњава о каквом се закону ради, и каква је верска структура Црне Горе.

“Мала држава на Јадрану има нешто више од 600.000 становника. Око 70 одсто њих припада Српској православној цркви. Поред ислама, који тамо исповеда око петина грађана, постоји и мала католичка мањина. Има и следбеника Црногорске православне цркве поново основане 1993, али никад признате канонским правом“.

Спор који превазилази религију

“Иако се чини да су у полемици црквена питања у првом плану, спор превазилази религију и баца светло на сложен однос Црне Горе са Србијом“, пише Ноје цирхер цајтунг.

“Везе две земље традиционално су блиске. Црна Гора је тек 2006. након референдума и са врло тесном већином изашла из конфедерације са Србијом. Поред тога, око 40 процената грађана Црне Горе етнички се сматрају Србима”.

“Политичка елита око Ђукановића, који је у Црној Гори већ три деценије на власти, труди се да се огради од Србије како би ојачала своје позиције. То подразумева реконституцију сопствене националне цркве и стварање црногорског језика – мада је разлика од српског мања него између два немачко-швајцарска дијалекта. Такође, на велико незадовољство Србије и великодостојника Српске православне цркве, Подгорица је признала независност тзв. Косова”.

Погоршање односа између Подгорице и Београда

“Последњих недеља, у јеку протеста, односи између Подгорице и Београда су се погоршали. Председник Србије Александар Вучић рекао је да ће његова земља помоћи Српској православној цркви у Црној Гори. Медији блиски влади су писали о претњи којој су изложени православље, али и Срби и њихова култура у Црној Гори”.

“С друге стране, у Подгорици се повећава притисак на Српску православну цркву и сада се говори о заосталом порезу. Коментатори то пореде са алармантним извештајима из Србије и интелектуалном наоружању под Милошевићем, што је претходило ратовима на Косову и Босни. Београд опет покушава да Подгорицу узме под своје и за то има подршку из Москве, којој је улазак Црне Горе у НАТО увек био трн у оку“, пише швајцарски лист.

Инструментализација сукоба

На крају, Ноје цирхер цајтунг се позива на новинарку и активисткињу Милку Тадић која каже да “ипак не верује да би спор могао да доведе до озбиљног безбедносног проблема између две државе”.

Она каже да је расположење сасвим другачије од деведесетих у време Милошевића и његових великосрпских амбиција.

“Пре се стиче утисак да обе стране инструментализују сукоб. У Србији и Црној Гори ове године су избори“, пише швајцарски дневник.

“У обе земље је 2019. било великих демонстрација против ауторитарног стила власти и назадовања по питању владавине закона и слободе медија. Осим адута национализма, Вучић и Ђукановић једва да имају шта да понуде свом становништву. Спор је ипак опасан за Црну Гору, јер прети да трајно подели земљу“, закључује Ноје цирхер цајтунга.

Прочитајте ОВДЕ зашто се Аљбин Курти инати са Американцима.

Извор: Дојче веле