Инциденти су постали уобичајени у последње две недеље на граничном прелазу Кастаниес – Пазаркуле, на северу турске границе с Грчком дуге 200 километара.
На другом месту велика група миграната наводно је прешла из Турске у Грчку преко мора. Чамци са 75 људи пристали су на грчком острву Лезбосу у петак, преноси грчка државна телевизија ЕРТ.
Ал-Џазира тврди „како је врло мало миграната успело прећи морским путем откад је турски председник Ердоган 7. марта наредио Обалској стражи да заустави мигранте на мору“, рекавши „како је забринут за њихову сигурност“.
У Атини је портпарол владе Стелиос Петсас поновио оптужбе да Турска користи мигранте као притисак да Европска унија попусти пред његовим уценама.
Подсетимо, мигранти су пожурили у пограничну зону надајући се да ће прећи у Европу након што је Турска 29. фебруара саопштила да је граница отворена и да их више неће заустављати.
Грчка је одговорила одлучно и поручила како неће допустити да било ко илегално уђе из Турске.
Европска унија се приближила ставовима Виктора Орбана из 2015 и овај је пут рекла да ће границе остати затворене, како је договорено с Анкаром још 2016. Готово сви европски челници су подржали Атину. Према том споразуму је ЕУ обећала је три, а онда још три милијарде долара Турској да прими сиријске избеглица и задржи мигранте који желе ићи у европске земље. Турски министар спољњих послова Мевлут Чавушоглу рекао је прошле недеље „како његова земља жели да се споразум ревидира, јер ЕУ није испунила обећања, а Анкара се више носити с новим избеглицама из последње зоне сукоба у Сирији“.
Но, овај трик Чавушоглуа није пао на плодно тло, јер је ЕУ одлучила веровати руском министарству одбране и подацима о интерно расељеним особама у Идлибу које дају руске службе које спроводе ваздушна извиђања терена, а они се увелике разликују од турских „милион Сиријаца који су кренули према Турској“.
Ердоган се данас треба састати с немачком канцеларком Ангелом Меркел и француским председником Емануелом Макроном, а та ће тема доминирати разговорима.
У међувремену је европска гранична служба Фронтекс послала је још 100 агената на грчку границу, као помоћ у заштити ЕУ од масовног прилива миграната.
Слање сигурносног особља из 22 земље ЕУ део је шире помоћи коју је Атина затражила због хитне интервенције на граници. Фронтекс је већ послао 500 својих људи у Грчку, као и 11 бродова и другу опрему. У овом тиму су и хрватски полицајци. Генерални директор Фронтекса Фабрис Леђери истакао је да је заштита слободе, сигурности и правде у ЕУ задатак свих њених чланица и да присуство чувара из разних европских земаља у Грчкој управо то доказује.
Предвиђено време трајања хитних интервенција Фронтекса на грчкој граници је два месеца, али би могло бити продужено, ако то буде неопходно, закључује Ал Џазира.
Макрон затвара ЕУ пре састанка са Ердоганом
Међутим, синоћ долази до гласне изјаве француског председника Макрона, који се није осврнуо на ситуацију у Грчкој, већ на кризу с епидемијом коронавируса, због које је најавио затварање спољњих граница Европске уније најмање на 30 дана.
„Европска унија ће затворити своје границе на 30 дана у борби против пандемије коронавируса. Сва путовања између неевропских земаља и ЕУ такође ће бити обустављена на 30 дана“, рекао је синоћ у ванредном обраћању француски председник Емануел Макрон, који је увео и нове мере које ограничавају кретање и излазак из домова Французима.
Председница Европске комисије Урсула вон дер Лејен изјавила је у понедељак да ће ЕУ у спречавању ширења коронавируса увести „привремену забрану уласка“.
Анкара је против Грчке покренула „Операцију 1453“, година пада Константинопоља
Упркос борби против епидемије, Грчка се и даље бори против најезде на својим границама. Грчки лист Њу Пост пише како будне очи Анкаре надзиру небо изнад турске границе, што је потврдио и турски дневни лист Хуријет који пише о новој операцији турских дронова који нису заузети на сиријском или либијском фронту..
У Турској је последњих дана у току и други посао, изазов усмерен на притисак грчке границе, преноси грчки лист.
Турски војни дронови лете у подручју Евроса и прате кретање грчких власти и Фронтекса како би се спречиле депортације имиграната.
Према листу Та Неа, операција чак има кодно име “1453”, годину пада Константинопоља, што је симболична порука да је Анкара на свим нивоима пооштрила игру.
Турски дронови желе прикупити информације о свим кретањима која се догађају на грчко-турској граници. Информације се преносе у оперативни центар под надзором турских трупа ради координирања њихових даљњих корака.
Покретање нове “операције” у контексту кризе коју је Турска створила у Евросу, искориштавањем миграната с циљем наставка уцењивања Анкаре ЕУ и застоја на граници, најавио је на свом Твитеру је Селсук Бајрактар, технички директор војне фирме „Бајкар“ и зет турског председника Ердогана.
“Дрон Бајрактар ТБ2 почео је патролирати грчком границом. Од истока до запада, од севера до југа небо је слободно“, написао је Селсук Бајрактар, чији су дронови познатији по високој цени и нападима на сиријску и либијску војску, као и њиховим бројним обарањима на обе фронте.
Будно „око” на небу гледа преко турске границе, пише турски дневни лист Харијет, описујући „нови потхват беспилотних летелица против тврдог става Грчке према ‘избеглицама’ који покушавају ући у Европу”.
“Бајрактар ТБ2 патролира преко грчке границе под кодним називом „1453”, наставља се у извештају, наглашавајући како дронови имају за циљ идентификовати места интервенције грчких и европских снага и одмах обавестити турске војне и полицијске снаге које настављају пратити ситуацију и да то покушају спречити.
Вреди напоменути да је Ердоган у више наврата оптуживао Грчку за “нехумано поступање” с избеглицама и имигрантима, додајући уље на ватру с лажним вестима, пише грчки лист.
Више пута је Грчку позвао да отвори своје границе и омогући тим људима да пређу у Европу. У том је контексту турски министае спољњих послова Сулејман Соилу најавио пребацивање 1000 посебно обучених полицајаца на границу Евроса, како би се спречио поврат миграната на турску територију.
Соилоу је у својим ранијим изјавама чак упозорио Атену да је оно што се сада догађа на Евросу “само почетак”, јер Грчка, како време буде пролазило, неће моћи “очувати” своје границе.
Ова би изјава могла значити да ће се Турска мигрантима користити на „неодређено време“, не допуштајући им повратак назад у Турску све док европски челници не пристану на „компромис“ с Турском.
ЕУ зависи о Русији и споразуму Ердогана с Московом
Рат између Ердогана и Европске уније на грчкој граници се наставља, где је турски председник, по свему судећи, послао своје снаге како би се пробила блокада грчке полиције и пропустили мигранти да прођу у ЕУ. Али ко су ти мигранти? Само сиријске избеглице? Можда, али врло мали број.
Близак однос између терориста и Турске у Сирији, под погледом учесника на Западу, отвара бројна питања на ту тему.
Међутим, проблем што не знамо ко ће се заједно с „избеглицама“ пробити у неку земљу, иако то није ништа ново. Због тога је то кључни део захтева за затварање граница, али ти захтеви до данас нису пали на плодно тло. Сада је Макрон успео испасти „политички и коректан“ и затворити границе, али је то прописао ванредној ситуацији коронавирусом.
Дакле, у чему је ствар? Зашто је Хрватска на захтев Фронткса на грчко-турску копнену границу одлучила послати полицајце, возила и опрему? По чему се Турска, која даје маказе мигрантима да просеку бодљикаву жицу, разликује од команданата невладиних удружења који нападају италијанску обалу? Жосеп Борел, високи представник за спољњу политику и сигурност Брисела помиње разлог.
“Мигранти долазе на европске границе након што им је неко рекао да су отворене“, рекао је Борел.
Али тренутно не говоримо о људима који беже из афричких земаља, чије смо ресурсе отели ми Европљани. Не говоримо о невладиним удружењима и центрима који марширају на пријем код европских вођа као хероји како би добили средства захваљујући логици капиталистичког профита по којој су избеглице и мигранти постали роба. Не говоримо о доброј фасади која скрива потребу за јефтином радном снагом која се лако може уцењивати, а самим тим су уценама изложени и европски радници.
То је другачија ствар од нове трговине робовима коју тренутно пратимо на Средоземљу. У једном случају ситуацију контролишемо ми, који смо одговорни за функционисање наших састава, а на другој страни се сукобљавају грчка полиција и турски агенти, који размењују нападе сузавцем, док Турци мигранте држе у позадини, наоружане камењем и алатима, спремним за пробој.
Шта Ердоган жели? Нову економску помоћ у збрињавању сиријских избеглица које је сам створио? Не, ово је само изговор, и то врло лош. Он би волио финансирати своје акције у Сирији. Акције, понављамо, координиране с терористима присутним у арапској земљи.
Влада Анкаре више није у могућности обуздати сиријски напредак, до те мере да је била присиљена потписати примирје с Русијом, савезником Асада. У међувремену, Европа се прави да је посматрач овог рата путем опуномоћеника. Чак не спроводи ни акције које би јој омогућиле да постане актер у Сирији, зато што не признаје Асада.
Европа мора поставити питање шта се догађа у Грчкој, а сада јој остаје да се нада да ће споразуми склопљени с руским председником подстакнути Ердогана да попусти пре него што Европа попусти пред уценама, на мање или више видљив начин.
Наиме, треба напоменути да је сам Борел на састанку Већа европских министара спољњих послова у Загребу признао да се испитује могућност давања нових средстава за бригу о мигрантима невладиним удружењима које су ангажоване у Турској. То би могао бити начин да се прикрије капитулација пред новом уценом Ердогана, који је већ 2016. године успео добити око шест милијарди еура, иако и даље покопава европску сигурност у Либији, ратујући против Европе и на том фронту.
Сада су се неки кампови испразнили. Остаје питање хоће ли их аутобуси, које је влада Анкаре осигурала за мигрантима, возити само до границе или ће их враћати натраг, можда у знак добре воље, успркос могућој промени става Европске уније? Овде је много питања на које нема одговора, али се неки намећу сами по себи. На пример, Макрон и Ангела Меркел се данас могу састати с Ердоганом и изразити жаљење што не могу отворити границе „због могућег колапса састава због пандемије коронавируса“, без обзира на то можемо ли говорити о пандемији или жариштима епидемије као што је случај у Италији. У сваком случају, грчка граница је бојно поље које се не сме испустити из вида. Посебно у земљама регије, које ће се прве наћи на удару.
Директор немачког Института „Роберт Кох“ - Лотар Вилер – изјавио је да пандемија коронавируса КОВИД-19 може трајати и две године. Прочитајте ОВДЕ све детаље.
Извор: logicno. com
