Пише: Велимир Ераковић
Нације која је наслиједила јамаре, ниткове који су правили пасја гробља по Црној Гори, нације која је на Зиданом мосту побила и оставила безгробне Србе да им се ни мјесто гдје почивају не зна. Нације која је убила Митрополита Светог свештеномученика Јоаникија Липовца и 126 свештеника. Нације која је наслиједила идеологију Сима Марковића Штедимлије и Секуле Дрљевића, усташку идеологију и нације која је Бога сахрањивала.
Нације чи су чланови партије добили наредбу да поломе све крстаче на споменицима и говеда у цркве утјерају. Нације коју презирем и које се стидим. Није се обратио, нит га је слушао народ који има своје поријекло, претке, своје све те гробове и народ који зна да је у његовим венама српска крв. Народ који му не признаје крађу на референдуму, химну, заставу и њега. Народ који зна да припада широком корпусу српског народа. Онима који се не одричу Мартинића, Круса, Граховца, Вучијег дола,Мојковца, ослобађања Боке од стране српске војске, али ни Цера, Колубаре, Балканских ратова и пробоја Солунског фронта. Народа који се није одрекао Косова и Метохије и неће никад. Светосавског, Светог Петра и Његоша, Богу посвећеног народа. Родољуба који нијесу заборавили НАТО злочине и издају овога који се обраћа, епске битке последњег рата Паштрик и Кошаре. И обраћа се предсједник измишљене нације и тражи солидарност и слогу? До јуче је ковао планове како да опет завади већ завађену браћу а сад тражи јединство. Такав камелеон влада тридесет година. Господ каже “Нико случајно није на мјесту на ком се налази”. Господ је у праву и само он све зна и све види.
Браћо Срби и сестре Српкиње, велика кривица лежи у нама самима. Да ишта ваљамо не би био толико ту, на врху власти. Чак сам једну вече чуо да га у некој емисији протојереј ставрофор, ректор Цетињске богословије назива предсједником. Мој није, а теби га ето, у торбу ти се распао. Може неко бити и философ и ректор, али ствари мора називати правим именом. Исти, умишљени вођа једну ноћ муслимане и Бошњаке назива браћом. Јели оне који су поклали на Велици невине жене и дјецу и којима муслиманска полиција дијете у колијевци није оставила. Да нам можда нијесу браћа муслимани који су у Пивским Долима, обучени у униформе Принцеуген дивизије ,а у ствари војска Ханџар Бабо дивизије, поклали и побили толико Срба. Храбра српкиња Јаглика Аџић коју су та браћа оставила да је силују и обешчасте се заједно са браћом и родитељима посветила бацивши се у огањ да заједно изгоре. Или млади прото обиђи Братунац и села около, па им реци да смо браћа. Поготово у село Лукићи гдје су камом на врата Насер Орић и његови бандити закуцали дијете на врата од куће. Његош у нашој Библији каже “Оџа риче на равно Цетиње”. На Цетињу си парох па знаш и како Свети Петар говори о њима “Зло чинити ко се од зла брани ту злочина нема никаквога”.
Кад су нам браћа, што након избора не направише владу са нама, но за велики новац одоше Милу у наручје. Да је била наша влада не би се усвојио овај скарадни и безумни закон, и не би нападали светиње. Криви смо што стакло не сломисмо, а државу нам узеше и језик из уста ишчупаше. Тад су постали свјесни да смо трање којима могу свашта да раде. Али даће Бог и Свети Василије да оздравимо ум, душу и тијело. И овај који се обратио нацији, надам се последњи пут је исти и већи крвник Срба но сви прије и послије њега. Пошто сад тражи јединство народа у борби против короне нек призна сва злодјела, убиства, шверц дроге и оружја и нек се извине Србима и врати им конститутивност. До има пар дана хтио је да убија Србе, а сад пошто нема адекватну опрему за борбу против корона вируса вапи за помоћ. Нема респираторе, врло мали број, нема стручни кадар, карантине, нема ништа. И ко ће помоћи, Србија као и увјек. Кинези им ништа не би дали да није везе преко Србије. А ја лично им не бих дао ни један промил помоћи, но се не питам.
Пуштио бих да се челиче монтенегринске усташе. Зашто их Нато превари, евакуиса своје и оде. Но нек иде како је Бог заповједио, а ја од малих ногу само у њега вјерујем. Чудили смо се ко дјеца брат и ја што сриједом и петком једемо само рибе, блитве и кртоле. Нијесмо знали да већ тад постимо, но се није смјело од друга Тита партије и шпијуна домаћих. У цркву смо ишли недељом као да се играмо не знајући да отац Марко за десетак породица служи литургију, заједно са почившим Алексом Павловићем. Како тад, тако и сад, постом и молитвом вођени нека буде твоја воља Господе и нек љекари направе све да породице не изгубе најближе.
А последње обраћање вође нације да будемо сложни заборавимо. Још је свака травка у Црној Гори братском крвљу натопљена, ти си нас посвађао да би владао, породице уништио па нас ни мирит нећеш. Обраћањем нацији само си се понизио. Знам да си највише читао стрипове и партијску литературу. Озбиљнија ти није у руке падала, па да ти кажем шта каже Конфучије о таквом помирењу. “Племенит је човјек спреман на помирење, али се не понижава”. Хуља се понижава, али није спремна на помирење. Ово је хуљо, само још један твој гаф и превара. Једино добро у свему је што се послије толико бахатости сада понижаваш и показујеш да си нико и ништа.
Прочитајте ОВДЕ зашто је Кина послала помоћ Србији.
Извор: Правда
