Посебно значајна је изјава стиже од руског министра финансија Антона Сиљанова, који је рекао да ће уз ове цене руска зарада од нафте бити мања за скоро 40 милијарди долара од предвиђене. То сугерише да су при изради планова за овај сукоб у Москви разрадили сценарио за предвиђене губитке, а прорачунски мањак ће се покрити из Фонда националног богатства, који се протеклих година пунио вишком зараде од нафте и сада је тежак око 125 милијарди долара.
Руски председник Владимир Путин вероватно неће попустити ономе што сматра “саудијском уценом”, казали су за Блумберг извори упознати са ставовима Москве о овом питању.
Коалиција ОПЕК+, коју чине земље чланице групе ОПЕК и остали велики произвођачи нафте, говорили су о споразуму о смањењу производње, али оптужују Русију да га је нагло раскинула почетком овог месеца, након што је, као одговор на смањену потражњу, одбила подржати велико додатно смањење понуде. Саудијска Арабија није добро примила одбијање њеног предлога и направила је заокрет у својој нафтној политици, рекавши да ће пумпати по вољи и преплавити тржиште нафте рекордно великим количинама сировина у наредним месецима.
Тренутно је ситуација таква да се барел Брента продаје за око 30 долара. Наиме, цена Брента се прошле недеље кретала од 32 долар да би на крају продаје пала на 27,8 долара за барел.
Али за сада још увек нисмо дотакли дно, јер Русија и даље црпи количине према уговору који истиче у следећи уторак, 31. марта, а онда и она повећава производњу. За сада смо у фази најаве, док се руски нафтни сектор окренуо већем рафинирању, а мањем извозу сирове нафте. Када 1. априла почне да црпи и продаје веће количине, то ће довести до даљег пада цена, што значи да је то унапред припремљен план Москве, а не одлуке које се доносе ад хок.
Чланице ОПЕК-а, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати (УАЕ), већ преплављују ионако прекомерно опскрбљено тржиште нафтом, желећи добити тржишни удео Русије, док руске нафтне компаније планирају повећати производњу од 1. априла.
Подсетимо и да је била нетачна тврдња да Путин планира да одржи разговоре с престолонаследником или саудијским краљем, што је у прошли понедељак изјавио ПР Кремља Дмитриј Песков.
“Путин је познат по томе што не подноси притисак”, рекао је за Блумберг Александар Динкин, директор Института за светску економију и међународне односе у Москви. Овај је институт државни истраживачки центар који саветује руску владу о темама међународних и економских односа.
Тачно је да и Русија и Саудијска Арабија трпе због рата с ценама нафте, јер је 30 долара нафте ниже од фискалне референце прорачуна у обе државе. Наиме, Саудијска Арабија је за 2020. усвојила прорачун с референтном ценом од 80 долара за барел, а Русија је рачунала на средњу цену од 44 долара.
САД су такође у великим проблемима, јер некада обећавајући сектор угља не може издржати овај притисак, а чак и нафтне компаније у Тексасу и Њу Мексику од локалне владе траже дозволу да смање производњу, јер их цена око 30 долара за барел тера у пословање с губицима.
Русија је прошле недеље признала да ће њени приходи од нафте и гаса бити нижи за 39,5 милијарди америчких долара, односно за 3000 милијарди рубаља, те да ће руски прорачун ове године бити у планираном дефициту.
Ни Саудијска Арабија ни Русија тренутно не одустају од рата с ценама нафте. Онај који први трепне очима и покаже знаке попуштања вероватно ће бити онај чије ће финансије имати веће штете, пише портал Оил Прајс, који додаје како ће средњорочно ова ситуација у Америци довести до гашења 200. 000 радних места, због чега Трамп на све начине покушава подстакнути Ријад на постизање компромиса с Москвом.
Прочитајте ОВДЕ на кога се то обрушио Помпео.
Извор: Блумберг/Оил Прајс/logicno. com
