Колико је било тих Џејмс Бондова и да ли сте захваљујући њима долазили до тајних планова НАТО?
– Податке о могућем гађању циљева у зони Треће армије добијали смо од наменских јединица војске. Није било никаквих тајних агената иако су се појављивале приче појединаца који су тврдили да су они ти који су „спасили припаднике армије од уништења“ и да су достављали координате циљева. То је апсолутно нетачно и ја сам те појединце више пута јавно прозивао да кажу коме су они то достављали тако важне податке. Што је најгоре, ти појединци о томе говоре у медијима и тако обмањују јавност. У ширење неистина укључили су се и поједини бивши припадници службе безбедности Приштинског корпуса, који због придобијања јефтине популарности потврђују такве глупости. Ја их све позивам да саопште: ко је имао податке, коме су такви подаци уступљени и где су завршили. То су озбиљна питања, јер ако је неко дао поверљиве податке, а они нису стигли у команду Треће армије и Приштинског корпуса, где су завршили? И да ли их је неко свесно сакрио!
Дакле, то су неистине?
– Одговорно тврдим да у команду Армије нису долазили такви подаци, а то ми је неколико пута потврдио и командант Корпуса, генерал Владимир Лазаревић. Само смо нас двојица могли смо да наредимо да се нека јединица повуче са положаја и промени локацију. То није могао нико други, а посебно не органи безбедности. Поред тога, прикривање таквих информација од којих су зависили животи многих војника и старешина, ако их је стварно било, представља тешко кривично дело.
А можете ли издвојити неколико кључних догађаја?
– Први је премештање Команде Треће армије из већ поседнутог Командног места у Куршумлији на нову локацију непосредно пред почетак бомбардовања. На овај начин су спасени животи стотина старешина и војника команде и сачуван континуитет командовања Трећом армијом. Други догађај је одлука да се са почетком бомбардовања изврши блокирање терористичких снага, којим је спречено подизање оружане побуне и напада терориста на команде, центре везе, ватрене положаје артиљерије и положаје јединица. У те важне догађаје бих уврстио и НАТО бомбардовање албанских цивила код Ђаковице, Бистражина и Корише, али и херојску борбу наших војника на Кошарама и Паштрику.
Тежак сваки тренутак
Генерал Павковић истиче да је сваки тренутак на Космету био довољно тежак и са толико стреса да је тешко издвојити посебан.
– Ради разумевања борбеног амбијента морам да нагласим да на Космету за нас није било предаха. Двадесет четри часа над небом Космета је било живо. Непрекидно су надлетали авиони, крстарећи пројектили и беспилотне летилице. На земљи су се дешавали непрекидни напади терористичких снага. Практично војници и старешине нису имали времена за одмор и опуштање – каже генерал Павковић.
Брига за сваког борца
Генерал Павковић каже да су за команду Треће Армије најважнији били борци, јер је сваки изгубљени живот за њега био трауматичан.
– Ја дубоко жалим за њима. У јединицама Треће Армије, без јединица ојачања, погинуло је према мојој евиденцији 522 припадника Војске, а 1.090 је рањено, закључно са даном када је потписан Кумановски споразум. Највише је страдало у Приштинском корпусу, али такође и у Нишком. Касније се број жртава повећао због оних који су преминули од рана. Желим да укажем да има јако пуно неслагања у саопштавању тих бројева. Наши команданти и они који говоре о томе морали би да поведу рачуна шта говоре, јер онда доводимо у питање тачност и да ли људи верују у то.
Критиковали су Вас због изјаве да се „губици Треће армије мере промилима“?
– И критиковали и правили шале, а НАТО планери су тврдили да је то пропаганда једног генерала. Међутим, то је податак који се лако да проверити. У свом саставу Трећа армија је имала 150.000 припадника. По нашим правилима, процена о избацивању људи из строја је један проценат у односу на бројно стање. То значи да је 1.500 људи могло бити избачено у току једног дана. Од тих 1.500 људи 30 посто су неповратни губици, значи погинули. По тој рачуници могло је дневно да погине 450 људи. Када се тај број помножи са 78 дана агресије значи да би их било око 35.000! Осталих 70 посто су повратни губици или рањени којих би у овом поређењу било 81.900. А наши стварни губици су 522 погинула и рањених 1.090 војника и старешина. Овакви губици изражавају се у промилима. Истовремено, од броја погинулих њих 339 је страдало од терористичке ОВК, а само 183 од дејства НАТО авијације.
Сачувана техника
Према речима Генерала Павковића, губици у материјалним средствима такође су били минимални.
– НАТО планери нису могли да поверују нити да прихвате чињеницу да су током агресије авионима уништили само шест наших тенкова, а седам шиптарски терористи. Дакле, уништено је 13 тенкова од 490 колико смо имали на КиМ и југу Србије, као и шест оклопних транспортера од 500. Поред тога, авијација агресора уништила је осам артиљеријских оруђа, 19 противавионских топова, један радар ПВО и 96 неборбених возила. Због тога сам поносан на своје и одлуке потчињених команданата, али и на понашање војника и добровољаца.
Србија није капитулирала
Генерал Павковић подсећа да су руководства Србије и СРЈ 3. јуна 1999. године усвојила документ о принципима за постизање мировног споразума, ког су предложили ЕУ и Русија.
– Ја сам тада разумео да прихватање овог документа није значило пораз и капитулацију Војске и да Трећа Армија није поражена у овом неравноправном сукобу. Међутим, све што се касније догађало ме је разочарало. Српско становништво је тешко примило вест о извлачењу војске са КиМ и сматрали су да је то издаја, јер ће после одласка војске са КиМ настати прогон српског становништва.
Али, то се показало тачним?
– Тако је. Већ првих дана када је војска почела да напушта КиМ и када су по плану требало да уђу снаге КФОР-а десио се невиђени хаос. Хорде бандита и криминалаца, посебно из Албаније, упадале су на КиМ, у српска села, убијале људе, пљачкале шиптарске и српске куће. Уместо мирног уласка снага безбедности, које је требало да донесу мир, десио се хаос и злочини, јер су у саставу појединих снага КФОР-а били и припадници ОВК који су под њиховом заштитом спроводили терор над српским становништвом. Због овако тешке ситуације наредио сам генералу Лазаревићу да обустави даље измештање јединица док снаге КФОР-а не осигурају безбедност српском становништву и сигуран пролаз наших јединица.
Колику помоћ су Руси послали Србији сазнајте ОВДЕ!
Извор: vesti-online. com
