Др Баљошевић је редовни члан Академије медицинских наука у Београду, својевремено је радио као професор Медицинског факултета Универзитета у Приштини, био је управник Инфективне клинике Клиничког центра Приштина до 1999. године и први човек Уницефа у Југославији.
Говорећи о актуелној пандемији коронавируса објашњава да је он некада изазивао мале прехладе које су се брзо завршавале.
"Сада се појавио и наишао је на осетљиве организме који нису имали имунитет према његовим деловима, оно што ми у медицини зовемо антигенима, нарочито код старије популације, код које су израженији фактори ризика, попут хроничних болести, као што су болести бубрега, плућа, дијабетис, болести срца, малигне и низ других", каже Баљошевић.
Да ли социодемографске и културолошке карактеристике наше популације могу утицати на ток епидемије?
- Пре него што одговорим на питање, подсетио бих да је пре 100 година била велика епидемија са 20 милиона умрлих у свету, од такозваног шпанског грипа. Да не бисмо ишли толико далеко у прошлост, мада то није много, 100 година, људски век, пре 10 година једна позната епидемија је дошла из Азије, свињски грип, која такође није познавала границе и за шест месеци је умрло милион људи у свету. Такође су познате друге епидемије такозваног хонгконшког грипа. Не постоје разлике нити границе између било каквих културолошких, генетских или других особина људског рода за настанак епидемије или пандемије. Подсетићу вас, такође, да је у 19. веку наш познати владар у то време Милош Обреновић предузео ригорозне мере да заустави кугу која је долазила из Турске преко турских војника. На граници близу Крушевца у Ражњу направио је прави логор, то би се рекло сада карантин, и без обзира што су ту били и болесни Срби из јужног дела Србије под турском влашћу, граничари су имали наредбу да немилосрдно убијају сваког ко је хтео да дође из заражених крајева и тако спасио остатак популације. Да не наводим даље како се сузбијају овако тешке епидемије, рећи ћу како наш народ каже: „На љуту рану, љут лек“.
Када сагледате карактеристике епидемија у чијем сузбијању сте учествовали и тадашњи здравствени систем и све то упоредите са тренутним стањем, карактеристикама коронавируса, предузетим мерама превенције на сузбијању пандемије, какав исход предвиђате?
- Моје искуство показује да ове акутне болести, под тим подразумевам и изазиваче болести, захтевају велики број жртава у самом почетку. А када се људско друштво организује, лекари, када буде поверења, довољно лекова, када буду санитетске мере предузете, када неопходна изолација буде завршена како треба, онда долази до исчезавања вируса. Првих шест недеља су критичне, а затим почиње људски род да се добро организује, да се супротставља, да сузбија изазивача болести и да долази до излечења. Према томе ова пошаст, како је називају, а ја ћу рећи тешка болест, пандемија коронавируса, ће се завршити отприлике за три до четири месеца. Већ смо месец дана прогурали и ја се надам да ћемо се чути за наш велики празник Видовдан и да ћемо се можда и видети и да се тако покажемо као борци који су преживели и победили једну такву болест.
Који је ваш савет колегама у професионалном и наравно људском смислу, шта могу очекивати као изненађење или потешкоћу, где да траже решење?
-Само се треба добро организовати. У временима кризе, ми схватимо колико зависимо једни од других и када приметимо да нам неки стручњак недостаје или експерт, онда се сетимо свих оних који су били у прошлости. Имамо веома цењене људе, са ауторитетом у професији и у друштву. Овога пута желим да поменем људе који раде у Клиничком центру Косовска Митровица и у Грачаници, веома способне лекаре, који знају како дише тај народ. Медицина је једна, нема ограничења, и захтева тимски рад, искључиво тимски рад.
На шта бисте скренули пажњу када је у питању третман пацијената заражених коронавирусом?
- Много се говори о респираторима, то су апарати који заиста помажу, али пре тога треба направити тријажу. Нису сви пацијенти, можда један од хиљаду иде на респиратор, за који је потребно посебно обучавање. И таквог експерта имамо, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Приштини др Саша Павловић, који се усавршавао у најбољим институтима у земљи и иностранству из анестезиологије и реаниматологије и као такав се показао и у Београду, Приштини и Митровици и свуда где је био у иностранству. Када говоримо о третману треба рећи ово што сам већ навео тимски рад, више лекара, не само инфектолог, него и пулмолог, кардиолог, имамо стручњака који знају много тога и то треба искористити. Специфичних лекова наравно нема, али кад се сви удруже, покажу своје знање и раде заједно, успех је загарантован.
Која је ваша порука?
- Живот је у целини посматрано привремен и у једном тренутку, када направимо биланс, не смемо да заборавимо, једина сигурност у нашем целокупном животу је несигурност. И вирус ће проћи и многи планови ће нам се променити, али морамо да будемо борци, морамо да поштујемо оно што смо у животу стекли и они што су нас створили, а ми нашим потомцима остављамо наша дела.
Прочитајте ОВДЕ какве је мере Влада Србије предузела у борби против короне.
Извор: Косово онлајн
