Закључци изведени на тој конференцији су више него монструозни. Силе НАТО су у детаље разрадиле план уништења Србије, наводећи између осталог да је то поправка пропуштене шансе америчког генерала Двајта Ајзенхауера да војно окупира Југославију након Другог светског рата.
Представници НАТО држава те су 2000. године нагласили као приоритет да јужна српска покрајина мора бити призната као независна албанска држава која би моментално постала НАТО чланица. Дакле, они никада нису намеравали да испоштују Резолуцију 1244. Штавише, СР Југославије је проглашена нелегалном државом.
„Србија мора бити искључена из европског развоја“, наводи се закључцима конференције.
Распарчавање државе и уништење једног народа као примјер за остале
Ова веома важна документација коју смо превели и комплетирали, потврђује на трагичан начин оно што је говорено, понављано и документовано од стране свих оних који су, без резерве и оклевања, одмах постројили против ‘хуманитарног рата’ према СР Југославији, идентификујући га као апсолутно агресиван рат, са објективним геополитичким и геостратешким намјерама и циљевима уперени против права, демократије, слободе“, истиче се у чланку АнтиДипломатика.
Нажалост, ово није схваћено или многи нису жељели из „политички коректних“ мотива да схвате, наводи се даље.
„Њихова нова ‘лабораторија’ управљања свијетом прилагођена је времену ‘људских права’ и ‘обојених револуција’, ‘хуманитарних интервенција’ и ‘одговорности да штите’, ‘слободама грађана’ итд. Свој први експеримент је имала на југословенском тлу и Србији“, наводи се у тексту.
Крајем априла 2000. године њемачки посланик Вили Вимер пише писму Шредеру подсећајући га на конференцију одржану у Братислави коју су организовали представници америчког Стејт департмента и Републичког института за спољну политику.
Тема је била проширење НАТО-а на Балкан. Конференцији су присуствовали највиши функционери НАТО земаља (премијери, министри одбране, министри спољних послова), каже Вимер у писму.
Портал подсећа да су на састанку учестовали и чланови најмоћнијих светских елита: Билдерберг групе, Института Карнеги, „Страног савјета“ Америке итд. Примећено је и присуство еминентног албанског и сепаратистичког интелектуалца из Приштине, „магната косовских медија“ и члана Билдерберг групе – Ветона Суроија.
Након конференције, 2. маја 2000. године потпредседник тадашњег Европског парламента и посланик Бундестага Вимер обавештава Шредера о криминалим намјерама учесника скупа против СР Југославије и српског народа, тј. плана НАТО лидера да се Србија „исјецка“ и тако „онеспособи“ како више не би могла функционисати као независна балканска држава, подсећа се у уводу чланка.
Уништење Србије и повратак територијалности Римског царства
Докле иду амбиције, похлепа и злочинаштво европских и америчких лидера види се најбоље из извештаја Вимера, који је закључке конференције свео на 11 тачака. Тражило се признање Косова* осам година пре него ће званично бити признато, иако је Резолуција 1244 обавезивала све на поштовање граница Србије као независне земље. Из закључака се виде геостратешки и геополитички планови у којима људски животи и њихове судбине нису важне.
1. Учесници конференције захтевали се да НАТО државе на најбржи могући начин, што је прије могуће признају независну државу Косово.
2. Учесници ове евроатлантске конференције прогласили су СР Југославију нелегалном државом, и пред Хелсиншким законом о неповредивости државних граница.
3. Европски правни поредак представља препреку за реализацију НАТО планова. За ове намере погоднији је амерички правни систем.
4. Рат против СР Југославије представља поправку погрешног потеза генерала Ајзенхауера на крају Другог светског рата (да војно окупира Југославију). Америчке трупе морају овдје бити стациониране на заувек, како би се исправила пропуштена прилика 1945. године.
5. Земље НАТО су ушле у рат против СР Југославије како би и де факто отклониле препреке и дилеме које су се појавиле након усвајања НАТО-вог новог „Стратешког концепта“ у априлу 1999. године, а који је представљао европски напор да се претходно обезбиједи мандат УН-а и ОЕБС-а.
6. Без омаловажавања веома важне касније легалистичке европске интерпретације како је НАТО интервенција ван граница Алијансе против СР Југославије била изузетак, јасно је да ово представља преседан, на који ће се било ко, било када, моћи по потреби позивати те да ће након овог примјера уследити многи други.
7. Било би добро, током наредног НАТО проширења да се поврати територијална ситуација између Балтичког мора и Анатолије каква је постојала за време Римског царства, у вријеме његовог највећег ширења и моћи.
8. Из ових разлога, неопходно је Пољску опколити са севера и југа са демократским земљама (читати чланице НАТО-а), док ће Румунија и Бугарска служити као коридор до Турске. Србија стога (највероватније ради несметаног америчког војног присуства) мора бити искључена из европског развоја.
9. Северно од Пољске мора се у потпуности преузети контрола над изласком Санкт Петерсбурга на море.
10. У свим процесима, права људи на самоопредељење би морала да имају предност над било којим правилом и међународним законом.
11. Тврдња да је НАТО током бомбардовања Југославије прекршио сва међународна права, као и све одредбе међунарног права уопште није ни узимана у обзир“.
У закључку писма Шредеру, Вимер упозорава да су Американци спремни да прекрше све међународне правне норме како би остварили сопствене интересе, што је био узрок и претходна два светска рата.
„Сила је изнад закона. Кад год јој се испречи међународни закон, он мора бити уклоњен“, наводи Вимер у писму и закључује:
„Када се тако нешто догодило са Лигом народа букнуо је Други светски рат. Начин мишљења који у обзир узима само лични интерес можемо описати само као тоталитаризам!“
Лазански открио да ли Србија може да помогне својим грађанима! Више о томе ОВДЕ!
Извор: ин4с
