"Нећемо затворити врата", објавио је Ердоган, додавши како је 18.000 миграната већ у петак кренуло на пут према Еуропи.
У међувремено видимо како у пракси изгледа Ердоганова претња: сукоби на грчко-турској граници, мртва и рањена деца, пропагандни рат, 13.000 очајних људи на ничијој земљи између спољне границе Европске уније и Турске, хуманитарна катастрофа у настајању.
Компликована игра с много фактора
Ердоган је показао да итекако може загорчати живот Европској унији те да самог себе види као својеврсног владара Европе без којег ЕУ једноставно не може.
Корени ове ситуације су комплексни па смо се за анализу обратили Сенади Шело-Шабић с Института за развој и међународне односе. Она одмах истиче како је "реч о компликованој игри с пуно фактора".
За почетак се чинило како је повод Ердогановог потеза са мигрантима и избеглицама то што се закомпликовала турска војна офанзива на северу Сирије, у којој су у сукоб дошле Турска и Русија.
"Ердоган од 2016. има карту џокера у џепу"
"Договор између Русије и Турске настао је након америчког повлачења из Сирије, а Турска је инсистирала да задржи тај северни појас на крају Сирије, што је било могуће јер је Америка оставила Курде саме. Било је то привремено решење за које су сви стручњаци знали да је привремено. Проширење турске офензиве у Сирији је то довело у питање", објашњава Шело-Шабић.
Она сматра да "цела прича с миграцијама нема директне везе с војним операцијама у Сирији" те да се треба концентрисати на односе Турске и Европске уније.
"Ердоган од 2016. године, када је постигнут договор с Европском унијом, има ту карту џокера у свом џепу. Тај се договор првенствено односио на финансијску помоћ Турској, али Ердоган зна да би отварање турских граница и пуштање избеглица било смртоносни ударац за ЕУ, која се још није опоравила од избегличке кризе из 2015. и 2016. године. Много тога што данас видимо у ЕУ, нпр раст популизма, резултат је те кризе и последица осећаја да су миграције постале темељне политичка борба у ЕУ", каже Шело-Шабић.
Ердоган губи подршку у Турској
Има ли Ердоган у самој Турској подршку за своје најновије потезе према Европској унији?
"Ердоган у следећих неколико година нема изборе, дакле ови потези нису предизборни трик. С друге стране, нема сумње да он у Турској губи политичку подршку и да је врхунац његове моћи био пре шест-седам година. Сада га критикују и напуштају и неки кључни људи његове странке АКП. Турска економија је битно нарушена, лира је девалвирала неколико пута, било је проблема са туризмом након неуспелог војног пуча, изгубио је Истанбул, ушао у сукоб с САД. Сигурно је да Ердоган више нема ону популарност међу Турцима какву је некад имао, а то се не односи само на леви део турских грађана. Кључно је што је економија у кризи и то изазива много фрустрација јер разоткрива да прича о турском сну није одржива. Ипак, Ердоган је ауторитаран владар, он има своје људе у свим институцијама те баш и не држи до демократских процедура. Али мора да се оправда турским грађанима пре или касније", одговара Шело-Шабић.
Кључна улога Русије и Владимира Путина
Она додаје како Ердоган мора постићи договор с Русијом, односно Владимиром Путином: "Очекујем да ће Путин ту поступити много разумније, не искључујем ни да ће Москва притискати Анкару у вези ових потеза с отварањем граница, јер Путин жели Ецропској унији да покаже да он није агент хаоса."
"Ердоган није још отворио врата широм за избеглице, него помало цима, одшкринуо их је. Игра на карту застрашивања, али мислим да је и он свестан да би хаос у Европи на крају био штетан и за Турску, која више нема никакво залеђе нити пријатеље у свом окружењу", наглашава Шело-Шабић.
Траума Турске због неуласка у Европску унију
Кључна ствар за разумевање најновијих потеза Турске је однос који Европска унија има према овом важном и великом комшији, а који се може описати као топло-хладан. У једном тренутку су се Турска и ЕУ значајно приближили те је чак постојала и могућност уласка Турске у ЕУ, што се није остварило и што за Турску представља велику трауму.
"Када је реч о односу ЕУ према Турској, то је емоционални простор у којем Ердоган добро стоји у односу на грађане Турске, укључујући и оне који не подржавају његову политику, интервенцију у Сирији итд. У Турској влада осећај нарушеног поноса због односа Европске уније према Турској, они сматрају да их је ЕУ издала и то је јако болно. Када Ердоган прети ЕУ, када показује шта може учинити отварањем границе, то код многих у Турској изазива осећај сатисфакције јер мисле да их је ЕУ изневерила када је реч о процесу приступања. Хрватска и Турска су службено отпочеле преговоре за улазак у ЕУ истог дана, прича о уласку Турске у ЕУ је била неко време врло жива, али постало је јасно да од тога неће ништа бити јер никад није успостављено поверење са обе стране", објашњава Шело-Шабић.
Чини се да Ердоган заправо жели да га Европска унија на неки начин тетоши и да је њему јако важно да се осећа уваженим у Берлину, Паризу и Бриселу, за разлику од руског лидера Владимира Путина, који сигурно жели сарадњу с ЕУ, али у томе нема никакву конкретну емоционалну инвестицију.
"Све док ЕУ нема план Б, Ердоган има адут у рукаву"
И шта сада учинити?
"Европска унија би хитно требало да пошаље високу делегацију у Анкару, па у Москву, требало би да комуницира са Ираном, са којим има ту предност да није напустила нуклеарни споразум за разлику од САД. ЕУ се може активно укључити у све те разговоре као активна страна те саслушати друге. Наравно да Ердоган има адут у рукаву ако ЕУ нема план Б. ЕУ мора створити другачију врсту односа с Турском, а не само реаговати на догађаје споља. ЕУ мора брзо деловати, а не чекати шта ће договорити Ердоган и Путин па онда одахнути и послати још пар милијарди евра", савјетује Сенада Шело-Шабић.
Најбољи могући сценарио по њој је следећи: Турска ће се смирити и одустати од тога да заиста отвори границе, ЕУ ће наставити са финансирањем избеглица у Турској, а Русија ће постићи и компромис с Турском у вези са Сиријом.
"Али од тога ништа неће бити ако се ЕУ сада и одмах не ангажује и не крене у разговоре са свим тим актерима. Проблем ЕУ је што ми нисмо стабилни, што осећамо унутрашње тензије, а то виде и други", закључује Шело-Шабић.
Ердоган жели да га ЕУ воли или барем да му јавно изражава поштовање јер се осећа одбаченим од ЕУ. Ердоган се стилизује у кључног политичког фактора.
Ствар очито није у новцу јер Турска већ добија милијарде како би на својој територији задржала 3,7 милиона сиријских избеглица, а из Брисела би добила и још више новца само да затражи.
Европска унија сада има две опције: или у складу са славним саветом Вита Корлеонеа Ердогана држати близу себе те га тако одобровољити, или пак ући у отворени сукоб са Турском, у којем би пак на својој страни, ако жели да тријумфује, требало да има најмање Русију.
Познавајући Унију каква је данас, највероватније ће изабрати трећу опцију: све заједно помало удробљено, управо толико да се заустави најновија драма и да се ништа доиста не реши.
Турска војска се стопила с терористима у Идлибу! Више о томе ОВДЕ.
Извор: index.hr
