Миша ВАЦИЋ: У Србији данас има више десних покрета који делују већ годинама, разједињени сујетом лидера. Последица раздора је да аутентичне деснице у институцијама Србије готово и да нема. Према свим доступним истраживањима 25% грађана Србије је изражено десничарских ставова. Ипак у политичкој реалности нису у том броју заступљени у парламенту. Што потврђује да десничарски део народа не верује постојећим самопрокламованим „националистима-десничарима“. Зато је било неминовно да се роди нова чиста и здрава национална опција која ће покренути тај део родољубивог народа. Отргнути од апатије и вратити поверење грађана према борби за националну ствар. Српска десница је управо то, сасвим супротно од досадашње атмосфере подела међу десничарима.  Српска десница је настала сабирањем десетак патриотских, националних покрета. Отворен је позив и преосталој браћи са којима можемо заједно да се боримо за сродне или пак исте идеје. Има доста добрих патриота и ван Српске деснице, њима поручујем да само јединствени можемо постићи успех и вратити веру народу. Дакле у Србији се тренутно сабира аутентична десница. Има је у народу, биће је и у институцијама.

Миша ВАЦИЋ: Српска десница ће у недељу 28. јануара у београдском Сава Центру одржати свој други сабор, на којем ће пред више од 1000 припадника представити програм Српске деснице, као и конкретан облик учествовања СД на предстојећим београдским изборима.

Миша ВАЦИЋ: Којом опозицијом? Људима који су 12 година пљачкали народ, чије су оличење лоповске приватизације, масовно отпуштање, немар и корупција. Опозицијом која је док је била власт топила тенкове, хапсила наше ратне команданте – хероје. Оном опозицијом под чијом смо влашћу сви ми српски родољуби били најгоре прогоњени, сатанизовани, малтретирани, само зато јер се нисмо слагали са њиховим уништавањем наше Отаџбине. Са опозицијом која не може ни сама са собом, раздељни јер знају најбоље једни о другима колико су штете чинили док су се они питали. Са њима сам уверен да не може ни један нормалан српски домаћин, патриота и честит човек. Опозицијом за коју је Сребреница геноцид. Која ћути на кршење људских права Срба у Хрватској, Федерацији БиХ, Црној Гори и БЈРМ. Опозицијом за време чије власти се изгубила Црна Гора, самопроглашена некаква лажна независност Косова и Метохије, са људима који су док су као политичари водили државу уз све територије које су губили лично постали тајкуни, а град Београд и целу државу презадужили. Не мислимо да је све сјајно на другој страни, али избор је више него јасан, њима се не сме дозволити да се врате у Београду на власт. Никада ни са ким из те и такве криминалне опозиције.

Миша ВАЦИЋ: Не само да верујемо у то, већ желимо да предано и радимо на томе. Србија и Српска Република су у душама свих Срба једно. Када ће то бити и правно формално оствариво зависи од разних фактора. Срби са обе стране Дрине треба да у складу са својим могућностима теже томе. Такође из те жеље о уједињењу нипошто не бих искључио Црну Гору.

Миша ВАЦИЋ: За мене лично је то апсолутно реално. Држава без излаза на море је као птица без крила. Јадран је српско море од Скадра па до Задра. Од свега тога је реално да се „ослободи“ вољом народа црногорска обала, када народ Црне Горе се ослободи режима Мила и сам реши да поново буде заједно са својом браћом. Ми смо један народ, нема породице у Србији која нема да јој је неко из Црне Горе, такође нема ни породице у Црној Гори која нема неког да јој је у Србији. Наша раздвојеност је ствар трајања режима у Подгорици који вештачки формира лажни индетитет нове нације, да би на томе владао. Нажалост успевају већ дуго година, али томе ће једном доћи крај и тада ће се исправити грешка са покраденог референдума из 2006. Још се српски краљ Никола, велики владар Црне Горе, борио и певао о уједињеном и ослобођеном Српству. Његову мисао живимо и ми данас.

Миша ВАЦИЋ: Мислим да не треба Срби у Црној Гори да се изјасне да им је Србија матична држава, јер просто то није истина. Србима је матична држава Црна Гора, Република Српска, БЈРМ, окупирана РСК и Србија. Срби су у тим крајевима од кад постоје први облици држава. На тим просторима су управо и настале прве српске државе. То што данас све те територије се не налазе у оквирима Републике Србије, не значи да Срби ту нису аутохтон народ, да су те земље српске, самим тим и матица за Србе. Срби у Немачкој, Аустралији, Канади, Италији или где год по расејању могу да кажу да им је матица Србија, али и Српска, као и Црна Гора. Срби у тзв. региону нису дијаспора, већ Срби који су због лоших историјских одлука остали ван територије Србије, али на својој српској земљи, земљи својих отаца, земљи на којој је српски род вековима. Сад којим модерним државама ти простори припадају, то је небитно јер је променљиво. Некада је Бока била део Француске, Босна Аустрије, Банат Отоманског царства, Метохија део Црне Горе, а Вардарска Македонија део Краљевине Србије, границе се мењају. Битно је да народ остане, да зна истину о себи и њој учи својој деци, те се тако можемо надати да ће једном ствари доћи на своје и сви живети заједно у миру. Срби нису мањина у Црној Гори. Србија треба да се брине о интересима Срба где год се налазили, то је природно. На Мојковцу 1916-е се Црна Гора бринула о заштити и опстанку Срба из Србије током повлачења. Један народ мора да краси међусобна солидарност.

Миша ВАЦИЋ: Постоје, има још много да се ради. Зато се и дижу родољуби у Српску десницу како би учествовали у том раду. Неопходно је претходно добити поверење народа, у шта не сумњамо. Да би потом и сами били учесници у стварању квалитативних друштвених помака.

Миша ВАЦИЋ: Различита су времена, Слоба је против себе имао целу међународну заједницу. Упркос томе је очувао ЦГ уз Србију, потврдио у Дејтону победничку одбрану Срба којом је створена Република Српска, али је изгубио Крајину. Након пуча 2000. наступа пљачка државе, национална издаја и понижења. То је заустављено 2012-е победом Томислава Николића над диктатором Борисом Тадићем. За време Томислава је рехабилитован четнички покрет.Успостављене боље везе са Русијом. Разарања Коштунице, Тадића и Ђинђића су оставиле велике последице које се још увек осећају. Вучић се труди, али ми изгледа као да је сам. Држава у својој дубини и даље има гро старе жуте администрације, сличан проблем као што има Трамп у САД, где кадрови демократа опструишу његове одлуке. То је такозвана „дубока држава“, озбиљан кочничар било каквих промена на боље. Српска десница је спремна да ослободи институције од тог штеточинског феномена, где држава изнутра ради против себе саме, тј. највиших носиоца власти. Данас није више сва моћ на западу, наступило је мултиполарно доба, што значи знатно повољније околности за Србију. Србији треба снажно и јединствено руководство да искористи промене у свету за остварење српских националних интереса.

Миша ВАЦИЋ: Не мислим да је Додик прагматични националиста. Памтим његов политички почетак и долазак на власт. Драго ми је што су Бања Лука и Београд у свим званичним приликама представљени заједно и солидарно. То носи велику поруку. Само што сматрам да је потребно више од самих порука и парола. Мора се борити за повраћај свих ингеренција које су временом одузете Републици Српској. Да се поштује искључиво изворни Дејтон. То је пут јачања Српске.

Миша ВАЦИЋ: Косово и Метохија су Србија. Били, јесу и биће српски. То нису само скупе српске речи, то је завет Србина. Како је велики Његош рекао: „Нека буде што бити не може, нека буде борба непрестана“. Е то је Космет. Нема предаје!

Миша ВАЦИЋ: Време је за нови српски национални програм. Српска десница у себи сабира све што је здраво и храбро, када се заврши тај процес сабирања, када сви искрени српски националисти буду удружени, тада можемо себи дозволити да уз Српску Цркву и уважене национално свесне интелектуалце кренемо у израду новог српског националног програма. Сасвим сигуран са позиција представника тадашње државе Србије. Слога, сабирање, јединство су нам предуслови за остварење.

Миша ВАЦИЋ: Мигрантима није циљ Србија. Иду код оних који су њихове државе држали као колоније. Враћа се западној Европи за колонијално пљачкање. Србија је добро организована држава да домаћински заштити свој народ и да притом те несрећне људе не третира животињски. Србин је увек био гостопримљив: „Изволи, попиј воде и настави свој пут“. Емиграција толике концентрације је вештачки инжињеринг, тј. прорачуната инвазија на запад Европе. Криминална држава Мила Ђукановића прешла је све границе, а најновији случај невероватне политичке дискриминације погледајте ОВДЕ.

Извор: ujedinjenje.com