Владе источне Европе много су се боље избориле са епидемијом коронавируса него Западне. Према статистичким подацима, у источноевропским земљама смртност од короне на милион становника много је нижа него у западноевропским. Аналитичари кажу да су лидери на истоку Европе, попут Пољске, Словачке, Мађарске и Србије, реаговали здраворазумски, те су одмах затворили границе и увели строге карантин. За разлику од њих, вође на Западу се уопште нису снашле.
Стручњаци примећују да статички подаци о стопи смртности на милион становника показују апсурд - богате земље на западу Европе, са много развијенијим здравственим системима, имају значајно већу смртност од оних на истоку. Тако, на пример, Белгија има највећу стопу смртности на милион становника у Европи, чак 560, Шпанија има 474, Италија 415, Француска 327, Британија 267, Холандија 237, а Шведска 192. С друге стране, све источноевропске земље, које су некада биле под комунистичким режимима, имају двоцифрене или чак једноцифрене стопе смртности на милион становника. Румунска стопа је највиша - 27. Мађарска има 25, Чешка 20, Србија 15, Хрватска 12, Пољска 11, Бугарска седам, Белорусија шест, Украјина и Русија четири, а Словачка три.
Изузетак на Западу је Немачка, чији је источни део некад био комунистички, а која сада има двоцифрену стопу смртности - 63.
Британски аналитичар Нил Кларк објашњава да Запад за овакву статистику има објашњење да су "развијене" земље подложније ширењу вируса од источних.
- Кажу да становници западноевропских земаља више путују и имају више туриста од источних. Додатно, за разлику од источних земаља, Запад има вишемилионске градове, који погодују брзом ширењу вируса - каже Кларк.
Он не негира те чињенице, али истиче да током ове пандемије то није био пресудни фактор у борби против ширења заразе.
- Лидери источноевропских земаља показали су много више здравог разума него њихове западне колеге. На Истоку су власти прво урадиле најочигледнију и најлогичнију ствар кад је спречавање ширења вируса у питању - затвориле су границе и увеле карантине - наглашава Кларк.
С друге стране, западноевропске земље су оклевале са увођењем рестрикција.
- Половном марта, кад су све источноевропске земље већ увеле карантине и затвориле границе, француски председник Емануел Макрон изјавио је да вирус нема пасош и тако своју либералну идеологију ставио испред јавног здравља. Тек недељу дана након што је исток Европе затворен, на Западу је почела да се рађа идеја да би можда требало да пресликају модел источних комшија - каже Кларк.
Његове колеге додају да је још још један фактор одиграо велику улогу у мањем ширењу коронавируса у источноевропским земљама. То је обавезна BCG вакцина против туберкулозе.
- Источноевропске земље су током комунистичке ере имале обавезну вакцинацију BCG-ом. Већина њих је ту обавезу задржала и после пада комунизма. Научници сада кажу да су код људи вакцинисаним БСГ-ом мање шансе да ддобију коронавирус, те да имају блаже симптоме од осталих. Да је то тачно говори податак да Шпанија, која нема обавезну вакцинацију против туберкулозе, има стопу смртности на милиона становника 474. Суседна Португалија, у којој је BCG обавезан, има много мању смртност, само 77 - кажу аналитичари.
Због свега тога, како истичу, Источној Европи треба одати почаст у вези са тим како се понела током пандемије коронавируса.
Кинеска армија помно прати, послато упозорење, авиони су у приправности! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Информер
