Вируленција коронавируса, његова патогеност, је иста као што је била, нигде су свету није показано да је вируленција опала, додао је. Ако бисмо непромишљено релаксирали све мере, до другог таласа би могло да дође већ у јуну, каже епидемиолог, и наводи да је циљ да се он не појави пре позне јесени.
Радовановић, коментаришући најављено ублажавањем мера од понедељка, каже да је и време било да се крене с тим, посебно са оним најрестриктивнијим. "Једино што томе мора да се приступи поступно, фазно и мудро, без притисака са стране и да се развуче на више седмица", додаје.
Др Радовановић наглашава да је у Србији епидемијски врх постигнут много касније него у неким суседним земљама, па наводи да је у Београду био највећи број оболелих 16. априла, у Нишу 17, констатујући да је то релативно скоро.
"Аустријанци су чекали 20 дана после тог епидемиолошког врха да почну са релаксацијом мера", истиче.
Радовановић оцењује да се ситуација у Србији још није стабилизована, да је још ровита.
Ако дође до поновног повећања учесталог јављања болести, каже др Радовановић, то ће бити засигурно други талас.
"Наш циљ је да до другог таласа не дође пре позне јесени. Ако бисмо врло непромишљено и олако релаксирали све мере, могло би да се деси да у јуну већ дође до другог таласа. Мора разумно да се поступа", наглашава епидемиолог.
Ми смо свесни да је нашу противепидемијску борбу овде одредило одсуство тестова, јер нисмо могли да слушамо СЗО - да што више тестирамо, да откривамо оболеле, да њих изолујемо, њихове контакте ставимо у карантим - него смо морали да карантирамо популацију или велике сегменте популације, а то је могуће само на неко време, и сада морамо да се враћамо нормалном животу, наводи он.
Сматра да мере, као што је потпуно затварање старијих треба релаксирати.
"Иде се један сат, могло би то да се дозволи сваког дана. Исто, полицијски час може да се помери на 20 часова, и ја верујем да ће наредних дана тако и бити".
Упитан о односу према другим државама у региону кад је ова тема у питању, Радовановић каже да су неке земље региона, посебно Хрватска, забележиле прве случајеве пре нас, Словенија такође, и свака земља мора да прати ситуацију у својој средини.
"И ми морамо да се држимо тога".
Радовановић оцењује да је код нас ишло мало "кампањски". Додаје да је Алексинац имао скоро све оболеле у једном једином дану, Блаце исто, око Ускрса, са понеким случајем неки дан пре, а да је после тога тек понеки случај је "капао".
"Кампањски се радило - отишло се тамо, узели су се узорци, немогуће је да је епидемијска крива у та два места заиста имала облик водоскока. То одражава интензитете тестирања и техничке могућности и због тога треба бити опрезан".
Радовановић каже и да је резервисан према увођењу међуградског саобраћаја, сматрајући да је ова одлука рано донета и подсећајући да су Хрвати са тим знатно дуже оклевали.
"Исто тако, не сме да завара често понављана последњих дана констатација да је вирус ослабио. Он уопште није ослабо, нема никаквих доказа. Чак користи се једна стручна реч - вируленција. И кад је она у питању, ту се ништа није променило. Вируленција значи убојитост, вируленција је степен патегонести, патогеност је способност клице да оштети здравље. Вируленција овог вируса је иста као што је била, нигде су свету није показано да је вируленција опала, или да ће опасти зато што сија сунце", истиче он.
Радовановић каже да је најближи сродник овог вируса, узрочник САРС-а харао до јула.
"И остао би и даље присутан да енергичним мерама, изолацијом и карантином, није искорењен. Не можемо да повлачимо паралелу, ово је сасвим друга клица, она много чешће долази до безимптомних и благих облика болести, тако да не може на тај начин и тако лако да се савлада".
Говорећи о мерама и њиховом ублажавању, епидемиолог каже да је важно да одлучујућу реч има струка, односно стручни део Кризног штаба, додајући да је на њима велика одговорност. После првог таласа могла би да се укључи академска и шира заједница, јер је велика одговорност велика, додао је.
Изнео је податак да је просечна старост умрлих нижа него у Европи.
"Старост умрлих у Србији је 65 година, то је 15 година мање него у Европи. У Европи је 80 година, у Италији 81 година", наводи.
Радовановић наглашава да је Србија сачувала најстарију популацију, јер нису могли да излазе из кућа, па су мање били изложени и мање су обољевали. Али, додаје да не можемо ни живот ни привреду да држимо у ванредном стању вечито, и да то мора да попусти.
"Самим тим доћи ће и до повећања учесталости болести, такво је искуство из других земаља. Нама је циљ да тај други талас уследи у новембру и децембру ако може, по цену да једном, можда двапут мало притегнемо мере, ако нам се учини да број оболелих почиње да расте", закључио је Радовановић.
Прочитајте ОВДЕ зашто је Србија имала тешку ноћ. Александар Вучић изнео драматичне податке.
Извор: Н1
