„Ако кажу да могу само двоје да шетају, будите убеђени да у том тренутку негде може да вас буде троје, четворо, ако сте понели и књигу. Дружите се са Достојевским, па можда и са мном, пошто и ја пишем књиге, или са неким другим писцем. Ако вам ико може помоћи у ова тешка времена, то је књига.
Предлажем вам да обавезно читате Марка Видојковића. Прво, зато што ја ових дана читам само оно што доноси радост. Ако читате Маркове књиге, вратићете се у детињство, у младост. Мислим да су приче оно што Марко најбоље пише. Можете да узмете, на пример, „Приче са дијагнозом“. И сентиментално сам везан за њега, јер је почео да пише приче у Дуги, где сам ја радио.
У ово време кад мало боље упознајемо једни друге често размишљам о томе зашто се пре нисмо толико добро познавали. То је зато што увек све гледамо из свог угла, а кад неко гледа са стране, онда може да сагледа наше праве особине. Зато препоручујем господина Бојана Љубеновића и његова „Писма из Србије“. То су писма човека који се нашао у Србији и пише својим пријатељима како је ту и ко су људи који ту живе.
Трећа књига коју вам препоручујем јесте књига Моме Капора. У кући имам један оригиналан цртеж, који ми је поклонио кад је писао „Белешке једне Ане“. То су биле шездесете године и ми смо тада били избезумљени од среће што се појавио неко ко пише на тај начин. Дакле, вратите се и ви у шездесете, кажу да су биле срећне. Данас кад се појави прича Моме Капора у Политици, нико не каже да видимо шта су пренели из Моминих прича него да видимо шта је то Мома данас написао. Дакле, Мома Капор као да је жив.“
Књигама које је препоручио Вања Булић додајемо и његов трилер „Теодорин прстен“. Припремајући се за модну ревију на којој ће манекенке носити и средњовековни српски накит, новинар Новак Ивановић одлази у манастир Бањску и обилази рушевине рударског града Ново Брдо... Тамо назире део страшне тајне и старе легенде о прстену византијске принцезе и потом српске краљице Теодоре.
Извор:Правда
